SRPSKA NOVA GODINA U CARIGRADU! POVOLJNO!

Nije čula auto. Tek kada je ključ počeo da pronalazi svoje ležište u bravi znala je da je došao. Osetila je strah od pojavljivanja na vratima, kao nekada kada je dočekivala oca. Njemu se samo jednom suprotstavila i to se nije dobro završilo. Morala je da se iseli do kraja te nedelje. Otišla je kod svog tadašnjeg momka, danas verenika.

Danas sama ceo dan po kući, sa gumenim rukavicama, u kuhinji, u mrežastim čarapama. Razmazane maskare od suza, gubila je strpljenje, izgubila je živce. Sveće na skladno uređenoj trpezi su se topile više do jednu fudbalsku utakmicu duže nego što je planirano. Planula je čim je otključao vrata.

– Gde si do sada kurvaru? Pogledaj šta sam ti spremila, pizda ti materina, da ti pizda materina, a ti si ponovo bio sa onom kurvicom. Što je lepo ne dovedeš pa da vas oboje služim? Kao posluga sam ti ovde dok na poslu juriš kurve. Jesu dobre? A? Jesu dobre, pizda ti materina?!

Prvo što je ugledao kada je otvorio vrata, posle sjebanog dana u firmi, bio je histerični napad njegove verenice. Mirisalo je na pripremanje hrane. Uh, kako ti nije umela da radi. Slušao je njen slomljeni glas, kako osipa prema njemu rafale optužbi. Posle par sekundi već ju je stavio na MUTE. Čuo je za neku kurvicu i tu se već isključio. Istina je bila da se jedna klinka sa posla u poslednje vreme naložila na njega ali njen prazan dekolte i smrdljiv zadah iz usta bili su već dovoljno odbojni da ni kriv ni dužan, na pravdi Boga, nije bio ni blizu da zgreši. Da li treba spominjati i udate tetke koje su radile za njega? Matorke koje su izrodile fudbalski tim dece, koje je vreme pregazilo u svakom smislu, i modnom i estetskom?

Ne.

Neosnovane optužbe možda su još više bolele jer da je kojim slučajem klinka bila sisatija i da je više držala do higijene verovatno bi je odveo za vreme radnog vremena u ’’Hiljadu ruža’’ na dnevni odmor. Tako bi pisalo na isečku koji bi podigao posle dva tri sata od prijavljivanja na recepciji. Recepcioneru bi ostavio više od pola računa bakšiša i tako kupio njegovo poverenje za svaki sledeći put.

– Ne histeriši! Bio sam u Mocartu, gledao fudbal, Genčerberligi – Gaziantep, evo da vidiš… – i zavukao je ruku u jedan pa drugi džep tražeći tiket. No kako je prvo napipao davno zaboravljeni i utišani telefon izvukao ga je da vidi da li je nešto propustio. Ništa posebno. Samo dvadeset propuštenih poziva i deset poruka od verenice i jedna dvosmislena i pomalo bezobrazna poruka klinke sa posla koju je obrisao ne pročitavši je do kraja. Nastavio je da traži svoj alibi, dokaz svog samovanja u kladionici posle radnog vremena, na parčencetu papira, kako bi stvarno utišao divljanje koje se mu se odigravalo pred očima. Želeo je samo da ona začepi i da napusti hodnik. Onda se setio da su ga Turci prodali u poslednjim minutima, dajući golove, za koje je on položio novac da neće dati, da je iscepao tiket na kraju i ostavio papiriće u piksli.

Ej, jebem ti, Turci i fudbal!

– Šta ti meni pričaš, da si sam sedeo u kladionici, mimo one kurvice? Dokle ćeš bre da me smatraš za budalu, bre, pizda ti materina?

Mahnula je rukom kao da je htela da ga udari, potpuno van kontrole razuma. U poslednjem momentu se od straha prizvala svesti i pljesnula ga je preko dlanova i izbila mu telefon iz ruke. Aparat je pao na pločice i rastavio se na par delova.

Otvorena šaka ju je pogodila preko njenog prelepog i negovanog lica i sastavila je sa patosom. Kada je udarila u pločice, prvo se prepipala po glavi, pogledala svoje od krvi slobodne prste i nastavila gotovo nečujno da jeca na podu. Jedna crna suza je kanula na crnu pločicu njihovog crno belog poda u hodniku i nestala kao da nije ni postojala.

Nakon što ju je stavio na mesto, smanjio na veličinu koja joj pripada, kratko joj je odbrusio:

– Jebote, sve sam ti obezbedio a ti mi ovako vraćaš!

Odlazeći u kuhinju mogao je da vidi ispod njene suknje, koja se poremetila usled pada, vrhove samostojećih čarapa i njenu sočnu obrijanu pičkicu. Međutim to u ovom trenutku uopšte nije bilo bitno. Ušao je u kuhinju, uzeo pivo iz frižidera i nastavio u dnevnu sobu. Seo je na kožni kauč, uključio TV, prevrteo par kanala, otpio par gutljaja iz flaše i ne dugo potom zadremao.

Bilo joj je hladno na pločicama. Suknja joj se zadigla, a pošto nije obukla gaćice osećala je zimu među nogama koja se provlačila ispod ulaznih vrata.

Setila se kako je jedne godine bilo hladno na pločicama pored bazena u Kušadasiju, gde su bili na letovanju, i kako bi je on u jednom trenutku gurnuo u toplu vodu. Zatim bi zagnjurili i ljubili bi se pod vodom dok im ne zafali kiseonika. Tada su bili samo momak i devojka.

Držeći se povremeno za vilicu od čijeg joj se pulsiranja ljuljala cela glava i zbog čega se plašila da ustane, polako je otpuzala do dnevne sobe i kožnog kauča. Kao prebijena kučka koja se vratila u svoj brlog, uspela se na kauč kod svog verenika i u fetalnom položaju se šćućurila kraj njega. On je već hrkao sa zabačenom glavom unazad, držeći u jednoj ruci zelenu do pola ispijenu flašu piva a u drugoj do pola stisnuti daljinski od TV-a.

Tako da je ne oseti izvukla je daljinski između njegovih prstiju i prebacila na Sulejmana.

Hurem je tako lepa. Šmrcnula je poslednji put, nadlanicom obrisala sasušene ostatke suza i potpuno se primirila. Zagledala se u ekran kao da je prozor u san.

Trgla se kada su se vrata zatvorila. Bilo je devet i devetnaest na velikom zidnom satu sa kazaljkama. Doživela je ponovo onaj neobični osećaj kada ne znaš da li si spavao kratko i da li je i dalje noć ili si bez svesti satima i zapravo je novi dan. Njega nije bilo pored nje. Uspravila se sva ukočena od predugog ležanja u sklupčanom položaju i ćebe je palo sa nje. Setila se kao kroz san da ju je on sinoć pokrio kada se selio u spavaću sobu i da je jutros čula ključ u bravi. Definitvno je bilo skoro pola deset ujutro u šta se uverila i pre nego je  razmakla zavese.

Na putu do kade u kojoj je već videla sebe sledećih barem sat vremena, na komodi kod ulaznih vrata bile su tri nežne bele kale, sa porukom na kojoj je pisalo IZVINI i dva vaučera, SRPSKA NOVA GODINA U ISTANBULU, koje je vozač malopre ostavio.

Za čas je ponovo osetila sreću u stomaku i nasmejala se sama sa sobom. Ipak nije podigla pogled od komode i vaučera jer je iznad stajalo ogledalo. Ali Istanbul, kako je to samo sjajno. Nikada nije bila u Istanbulu.

Od osmeha ju je zabolela vilica.