SRPSKA NOVA GODINA U CARIGRADU! POVOLJNO!

Nije čula auto. Tek kada je ključ počeo da pronalazi svoje ležište u bravi znala je da je došao. Osetila je strah od pojavljivanja na vratima, kao nekada kada je dočekivala oca. Njemu se samo jednom suprotstavila i to se nije dobro završilo. Morala je da se iseli do kraja te nedelje. Otišla je kod svog tadašnjeg momka, danas verenika.

Danas sama ceo dan po kući, sa gumenim rukavicama, u kuhinji, u mrežastim čarapama. Razmazane maskare od suza, gubila je strpljenje, izgubila je živce. Sveće na skladno uređenoj trpezi su se topile više do jednu fudbalsku utakmicu duže nego što je planirano. Planula je čim je otključao vrata.

– Gde si do sada kurvaru? Pogledaj šta sam ti spremila, pizda ti materina, da ti pizda materina, a ti si ponovo bio sa onom kurvicom. Što je lepo ne dovedeš pa da vas oboje služim? Kao posluga sam ti ovde dok na poslu juriš kurve. Jesu dobre? A? Jesu dobre, pizda ti materina?!

Prvo što je ugledao kada je otvorio vrata, posle sjebanog dana u firmi, bio je histerični napad njegove verenice. Mirisalo je na pripremanje hrane. Uh, kako ti nije umela da radi. Slušao je njen slomljeni glas, kako osipa prema njemu rafale optužbi. Posle par sekundi već ju je stavio na MUTE. Čuo je za neku kurvicu i tu se već isključio. Istina je bila da se jedna klinka sa posla u poslednje vreme naložila na njega ali njen prazan dekolte i smrdljiv zadah iz usta bili su već dovoljno odbojni da ni kriv ni dužan, na pravdi Boga, nije bio ni blizu da zgreši. Da li treba spominjati i udate tetke koje su radile za njega? Matorke koje su izrodile fudbalski tim dece, koje je vreme pregazilo u svakom smislu, i modnom i estetskom?

Ne.

Neosnovane optužbe možda su još više bolele jer da je kojim slučajem klinka bila sisatija i da je više držala do higijene verovatno bi je odveo za vreme radnog vremena u ’’Hiljadu ruža’’ na dnevni odmor. Tako bi pisalo na isečku koji bi podigao posle dva tri sata od prijavljivanja na recepciji. Recepcioneru bi ostavio više od pola računa bakšiša i tako kupio njegovo poverenje za svaki sledeći put.

– Ne histeriši! Bio sam u Mocartu, gledao fudbal, Genčerberligi – Gaziantep, evo da vidiš… – i zavukao je ruku u jedan pa drugi džep tražeći tiket. No kako je prvo napipao davno zaboravljeni i utišani telefon izvukao ga je da vidi da li je nešto propustio. Ništa posebno. Samo dvadeset propuštenih poziva i deset poruka od verenice i jedna dvosmislena i pomalo bezobrazna poruka klinke sa posla koju je obrisao ne pročitavši je do kraja. Nastavio je da traži svoj alibi, dokaz svog samovanja u kladionici posle radnog vremena, na parčencetu papira, kako bi stvarno utišao divljanje koje se mu se odigravalo pred očima. Želeo je samo da ona začepi i da napusti hodnik. Onda se setio da su ga Turci prodali u poslednjim minutima, dajući golove, za koje je on položio novac da neće dati, da je iscepao tiket na kraju i ostavio papiriće u piksli.

Ej, jebem ti, Turci i fudbal!

– Šta ti meni pričaš, da si sam sedeo u kladionici, mimo one kurvice? Dokle ćeš bre da me smatraš za budalu, bre, pizda ti materina?

Mahnula je rukom kao da je htela da ga udari, potpuno van kontrole razuma. U poslednjem momentu se od straha prizvala svesti i pljesnula ga je preko dlanova i izbila mu telefon iz ruke. Aparat je pao na pločice i rastavio se na par delova.

Otvorena šaka ju je pogodila preko njenog prelepog i negovanog lica i sastavila je sa patosom. Kada je udarila u pločice, prvo se prepipala po glavi, pogledala svoje od krvi slobodne prste i nastavila gotovo nečujno da jeca na podu. Jedna crna suza je kanula na crnu pločicu njihovog crno belog poda u hodniku i nestala kao da nije ni postojala.

Nakon što ju je stavio na mesto, smanjio na veličinu koja joj pripada, kratko joj je odbrusio:

– Jebote, sve sam ti obezbedio a ti mi ovako vraćaš!

Odlazeći u kuhinju mogao je da vidi ispod njene suknje, koja se poremetila usled pada, vrhove samostojećih čarapa i njenu sočnu obrijanu pičkicu. Međutim to u ovom trenutku uopšte nije bilo bitno. Ušao je u kuhinju, uzeo pivo iz frižidera i nastavio u dnevnu sobu. Seo je na kožni kauč, uključio TV, prevrteo par kanala, otpio par gutljaja iz flaše i ne dugo potom zadremao.

Bilo joj je hladno na pločicama. Suknja joj se zadigla, a pošto nije obukla gaćice osećala je zimu među nogama koja se provlačila ispod ulaznih vrata.

Setila se kako je jedne godine bilo hladno na pločicama pored bazena u Kušadasiju, gde su bili na letovanju, i kako bi je on u jednom trenutku gurnuo u toplu vodu. Zatim bi zagnjurili i ljubili bi se pod vodom dok im ne zafali kiseonika. Tada su bili samo momak i devojka.

Držeći se povremeno za vilicu od čijeg joj se pulsiranja ljuljala cela glava i zbog čega se plašila da ustane, polako je otpuzala do dnevne sobe i kožnog kauča. Kao prebijena kučka koja se vratila u svoj brlog, uspela se na kauč kod svog verenika i u fetalnom položaju se šćućurila kraj njega. On je već hrkao sa zabačenom glavom unazad, držeći u jednoj ruci zelenu do pola ispijenu flašu piva a u drugoj do pola stisnuti daljinski od TV-a.

Tako da je ne oseti izvukla je daljinski između njegovih prstiju i prebacila na Sulejmana.

Hurem je tako lepa. Šmrcnula je poslednji put, nadlanicom obrisala sasušene ostatke suza i potpuno se primirila. Zagledala se u ekran kao da je prozor u san.

Trgla se kada su se vrata zatvorila. Bilo je devet i devetnaest na velikom zidnom satu sa kazaljkama. Doživela je ponovo onaj neobični osećaj kada ne znaš da li si spavao kratko i da li je i dalje noć ili si bez svesti satima i zapravo je novi dan. Njega nije bilo pored nje. Uspravila se sva ukočena od predugog ležanja u sklupčanom položaju i ćebe je palo sa nje. Setila se kao kroz san da ju je on sinoć pokrio kada se selio u spavaću sobu i da je jutros čula ključ u bravi. Definitvno je bilo skoro pola deset ujutro u šta se uverila i pre nego je  razmakla zavese.

Na putu do kade u kojoj je već videla sebe sledećih barem sat vremena, na komodi kod ulaznih vrata bile su tri nežne bele kale, sa porukom na kojoj je pisalo IZVINI i dva vaučera, SRPSKA NOVA GODINA U ISTANBULU, koje je vozač malopre ostavio.

Za čas je ponovo osetila sreću u stomaku i nasmejala se sama sa sobom. Ipak nije podigla pogled od komode i vaučera jer je iznad stajalo ogledalo. Ali Istanbul, kako je to samo sjajno. Nikada nije bila u Istanbulu.

Od osmeha ju je zabolela vilica.

Advertisements

59 comments

  1. Ulazem protest :) nju si bas unakazio. njega nedovoljno. jbt jadan on “primoran” primatom , a ona jadna njegova veverica. Znala sam da ce biti , ” A znas sta sam joj rekel..” al’..

    1. Kako NE dovoljno, pa jer sam mu dao da je udari i tako ga okarakterisao kao nasilnika (i stavio u tags) i zaljigavio sa onim da je klinka sisata, sve bi tu već pucalo… Realno oboje su bljak pa ne bi tu trebalo zauzimati strane… Mada, iskreno, očekivao sam komentare, ti si ovo ti si ono, samo ne od tebe.

  2. gresis, jesi njega ali to nije dovoljno. I uopste to ne vezujem za tebe, niti kritikujem tebe, to znas, i znam da su oboje bljak, ali nju si osakatio. A on, nije dovoljno kreten, a ti komentari za primate ovde i nisu neka uvreda. Ne zauzimam strane, prosto diskutujem :)

  3. + setih se clanka, kako izgledaju pripreme za izlazak, “jedne” i ” jednog” koji su mi bili potpuno u ravnotezi. U poredjenu sa tim, mi je ovde prevagnuo jedan tas.

    1. Dobro de, ajde nisi po meni, samo diskutujemo, mir Božji… Ako mi veruješ dobio sam i komentar da je ona neuverljiva… Možda bolje razumem mazohizam + ona je slabija, manja, Srb, on je nasilnik, veći, Tur… Možda je prevagnuo zato što uvek prevagne a priča nije o rodnoj ravnopravnosti/ravnoteži? Priča želi da bude Tapi hiperrealizam, osim što sam je u potpunosti izmislio, i nema šanse da se to dešava oko nas… Evo idem u Mozart ujutro pre polazništva da stavim pare na to… Nasilnik nije dovoljno kreten jer se to podrazumeva, šta li? Kako bi ga ti dopisala? Gde vidiš prostor i kom smeru se može dokapitalizovati u kretena kapitalca dragi joj verenik?

  4. “Realno oboje su bljak…” baš tako. Priča je brutalna, osjećaj dok se čita ogavan…ali ono što za sviđ je baš taj način na koji si je napisao. Uf.Daj samo idući put stavi neku napomenu da ne počinjem čitanje idući put. Sad imam mentalnu sliku koja će mi kvariti glOvu jedno vrijeme, a ‘ta će mi to? :)

    1. Kladim se da te je prošla glava do sada? Vidiš nije strašno. Ako pišem o govnetu ne može mirisati, ne?
      Evo sledeća priča će biti blagomirisna, obećaJem…
      (mogla bi dati nekome da pročita pre tebe, kao oni probači vina u srednjem veku (ne znam šta bih napisao kao upozorenje, Daro preskoči?))

  5. mozda si tu u pravu i taj ko je primetio da je ona neuverljiva sem mazohizma i volje da izigrava zrtvu( da ne sirim sad) i da takva budi sazaljenje pa i taj moji utisak da on nije dovoljno kreten. ( jer mazohizam je mazohizam , ne mora da bude spojen sa idiotlukom, ako se izuzme ono sto voli da trpi a to je odrednica mazohizma). Naravno sem njegog stava prema zenama, u prvom pasusu, samog cina i epiloga ” sna pravednika” gde se vidi da je bolid, verovatno sam zbog realije ocekivala jos neku odrednicu, mada ruku na srce i to je dovoljno ali valjda previse citam novine , (koje ne citam), a i previse je realno pa mi budi bes i potrebu da se ugazi on nogama ( slovima) onako kao pikavac. :) PS. pri tome i prvo i ovo komentarisem posle jednog citanja, tako obicno radim pa mi ostane neka moja slika- utisak teksta / kao sto vidis i na osnovu “nje i njega” od onomad.

    1. Slobodno se otmi/otimaj prvom utisku, nije roman pa se može opet pročitati. Meni se čini da tu nema jednakosti ni u lošim osobinama jer nisu iste, iz dve različe su kofe. Možda mi je ona bliža kao paradigma Srbije (ili nekih Srba), slabije, potčinjene (nekada) koja ne može bez svog tlačitelja (pa mu razvija, ili makar održava turizam, ako sam taj, nazovimo, mazohizam uspeo preneti kao metaforu).

  6. I meni je došlo da je udarim, sve dok je on nije udario, a kod Istanbula sam zaključila da su se valjda i zaslužili.

    1. Komotno se dodaje i užas… ‘Našla krpa zakrpu’ je možda najkraća moguća istina o datoj situaciji, koja se uopšte ne dešava kod nas, stoga je svaka moguća identifikacija slučajna… Eh da, to nije bilo jedino o čemu sam hteo ali jeste zasenilo ostala pitanja…

      1. Nije zasenilo, nego je, možda, najočiglednije. A to što se ne dešava kod nas ne čini nikakvu razliku, neke priče su univerzalne, neki obrasci ponašanja nikad ne izumiru.

    1. Ih bre Tanja, pa to je trebalo da bude predvorje, mislim ta večera, provokativne spavaće sobe u nastavku večeri. Ostala je na predvorju, hodniku, doslovno a i u prenesenom smislu.
      (uredno sam pročitao u ženskom magazinu koji bi heroina kao moja mogla uzimati za ozbiljno kako treba svog dragog sačekati sa postavljenim stolom i bez ćega pa kada se dobro najede i sva mu krv ode dole, to cirkulaciono čudo biti spremna i iskoristiti; kao da bih mogao da izmislim tako nešto, ma daj)

  7. znas zasto je neuverljiva? zato sto si koristio stereotip. zato sto ima mrezaste cipele i zato sto gleda jeftine serije i zato sto ima brazilku na pi…dobar je odnos sa ocem. neuverljivo je da tako napizdjena sprema klopu. i njena lepota unakazena maskarom. uverljivo je da odlicno vodis pricu. kad su streotipi u pitanju, mora da bude ili hiperbola ili metafora ili duhovito. kreces se po ostrici banalnog i spasava samo to sto je kraj presladak. potpuno. brisanje nosa i nisam bila u istambulu.super. a kada je o erotici rec, jeftino. cak i ta bez sisa sa posla. njega nema.pic… boga mi ima. Horhe sretni prznici. Cmok!

    1. Hvala za praznike.
      Elem, ni jedno ni drugo nisu, čini mi se, ni mogli da odmaknu mnogo od stereotipa jer tu se najplastičnije da objasniti problem. Uostalom isto bi pitanje važilo i za neku intelektualno superiorniju junakinju, kakav crni Carigrad ako te je ošamario? Ili pak, za njega, da li te je mama naučila da se žene ne udaraju? Slažem se da postoji niz jeftinih detalja koji su u funkciji, namerno ugrađeni kako bi kraj imao više smisla jer to su pre svega površni ljudi čiji odnos ako se nekada i zasnivao na ljubavi, sada se zasniva na psihopatologiji. Detalj sa obrijanom pičkicom je jedan bizaran momenat koji je u funkciji njene izmanipulisanosti, jer ona je takva, laka za manipulaciju, njegove ravnodušnosti prema pažnji koju samo što je pokvario ali i moj mali pečat jer prosto volim bizarne detalje.

      1. ..mislim da je skroz dobro sto se utesila Carigradom. Bre, sve su zene takve.
        A ostalo ako je u funkciji SVESNOG i ako je poigravanje zanrom…melodrame? ima smisla. Meni ipak izgleda…evo ti primer . Danas sam gledala urnebesnu komediju Anchorman (1,2 luda satira o medijskom nebu u Americi) glavni junak seljacina macho samozadovoljni brkati voditelj sa niskim IQ nadje ambicioznu zensku, tv voditeljku (radnja sedamdesete u am. provinciji, kasnije NY) i sanjari kako ona ostavlja posao zbog njega i sedi kuci i ceka ga: vodvilj, deca savrsena, kuca savrsena, na stolu kristal, svece, a ona samo u kecelji, gola i kaze mu :Dragi, za tebe sam ceo dan kuuuuvala gooola!”

        1. To su gledali i oni iz magazina od pre neki komentar.
          Nego, nema ovde drame, pa ni melo, takvo je kakvo je, svesno sam se bavio jeftinim detaljima jer su likovi takvi, po onome što mogu da iskonstruišem. Ovo je reality TV, navodno izmišljene situacije…

    1. Nisam fan like bedža jer mislim da uvek može da se sastavi suvisla rečenica o pročitanom pa sam isključio na samim postovima. Mislim da imaš prilike da zazvezdiš u readeru ako te to ispunjava, pre nego li uđeš ovde. Cmok.

    1. Možda nije neki literarni biser ali je bolji od novinskog izveštaja o porodičnom nasilju i ima taj momenat verujem trenutne opsednutosti Turcima. Postavlja pitanje te vrste kolektivne psihopatologije. Naravno lošiji je od onog klipa gde lik MALO bije ženu.
      Ovaj deo. Niza.

  8. Ima malo neuverljivih mesta. Možda je rešenje redukovanje opisa, svedeniji dijalog ili da si je, pak, više razradio? / Na samu priču mislim./ Čini mi se da je trebalo da izbegneš standardne stereotipne konstrukcije kod opisa. Po mom mišljenju, ostavlja utisak banalnosti i to je to. Što je nedovoljno. Očekivala sam dublje i upečatljivije, a originalne odrednice koje bi ih okarakterisale kao takve kakvi jesu. Nekako sam, čitajući tvoje tekstove, stekla utisak da možeš bolje. Imaš dosta dobrih tekstova, nevezano da li su duži ili kraći.
    No, generalno, relativno veliki vremenski opseg dobro si “spakovao” u ovako kratku formu. Ali, možeš bolje.

    1. Složiću se da ovo nije neka VAU priča, i jedan od razloga zašto me je mrzelo da je razrađujem, i tu se slažem da bi razrađena dobila još više na uverljivosti, je što ni sam nisam posle prvog čitanja, a izletela je ovako sirova odjednom, bez skice i nekog ozbiljnijeg premišljanja, je što nisam video potencijal u njoj za neki vredniji književni utisak. Njena sudbina je zapečaćena izborom teme, iako sam probao da joj dodam još jednu dimenziju stvaranjem paralele sa Srbijom i Turskom, mada vidim da to niko nije spomenuo, to je ono što sam već spomenu kao zasenjeno, teme koja je previše jasna, oko koje nema moralnih dilema, ali ipak primamljiva pa otuda i dojam banalnosti na nekim mestima.
      No međutim ovo je blog, pa kada je mogla Vesna Zmijanac da ugleda svetlost dana/ekrana, može i Carigrad.

      1. Uvek ima mesta za knjizevni utisak, pa i u “izlizanim” temama. To je izazov. Prvi pasus je odlicno zvucao, ocekivala sam da ces nastaviti u tom maniru, medjutim, drugi pasus je bio neka totalno druga prica, prepricavanje tudjeg “prljavog vesa”, da nije te paralele Turska- Srbija. No, kako god. Kod proze je bitan rad i samo rad. Citamo se.

        1. Jasno. Rad rad rad. Deset priča, devet mršavih. Možda nisam dorastao izazovu (još uvek). No dobro, blog je i za skretanje pažnje na neke stvari, pak na manje umetnički način. Dakako se čitamo.

  9. Meni je ona nekako poznata, nažalost. I ovo mi je jako realno, isto tako nažalost. Ali odlične slike dok se čita!

    1. In the face onima koji govore o neuverljivosti, Kampel. Trudio sam se da dočaram kako bi ti ljudi mogli izgledati, nije kao da znam stvarno, ali bih se u istom onom Mocartu kladio da nisu mnogo komplikovaniji od ovog opisanog. Realno.

      1. Uh, ovde se baš povela diskusija. Srećom ne raščlanjujem ti blog na sitne komade. Meni se celina dopala. I da, znam likove. Svuda su oko mene. I znam i žene takve. Meni je ono…realnost. Ja ne kuvam bez gaća, ali takođe ni ne gledam turske serije i ne bih izabrala takvog drkadžiju…ali znam vrlo dobro one koji sve to rade i posle stavljaju happy slike na cover na FB.

  10. Ima ovde nekoliko ,,problema”.

    1. Nasilnik je uvek nasilnik, a žrtva nasilja je uvek žrtva. Makar ona bila ne baš mnogo pametna. Makar oni bili krpa i zakrpa. Ne postoji opravdanje za nasilje, ma koliko meni oba ova lika bila odvratna.

    2. Ono u čemu si uspeo je da dočaraš atmosferu u kojoj živimo, i iako ponavljam da žrtva nikad nije zaslužila nasilje, ne bi na odmet bila edukacija neukih narodnih masa o tome zašto nasilje nikad i ni po koju cenu ne treba da se trpi, što junakinji očigledno nije prišlo svesti.

    3. Zašto je ovo trebalo da bude uverljivije, bez obzira na to što i baš ovakvi primeri verovatno postoje? Zato što nas ovakve priče navode na to da mislimo da su žrtve nasilja neuke domaćice zatupele pod uticajem TV programa, što nas opet dovodi do toga da je žena koja trpi nasilje glupa. To može, ali ne mora biti slučaj, a u društvu kakvo je naše neophodno je da budemo svesni da SVAKO može biti žrtva nasilja.

    Što se umetničke strane tiče, mislim da je već sve rečeno. Ipak neću zaboraviti da pohvalim efektan kraj. Po mom mišljenju, bilo je mesta za doradu, ali tvoj je izbor pao na kritiku kolektivnog sadomazohizma širokih narodnih masa, pre nego na kritiku nasilja nad ženama, čija se osuda podrazumeva, ali bi možda trebalo da bude malo glasnija.

    1. Da li ovde mogu nešto više nego da uključim Caps Lock?

      STOP NASILJU NAD ŽENAMA. NIKO NE VOLI DA BUDE PREBIJEN.

      (izvini ali ako ostaješ da trpiš nasilje od verenika, pa nisi baš mnogo pametna i/ili si hc mazohista, za razliku od roditelja, verenika sama punoletna biraš, valjda)

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s