SINE FERDINANDE BUDI SE ZAKASNIĆEŠ U SARAJEVO

Bio je to jedan od onih košmara u kojima neprekidno bežim.

Sve je počelo u bašti letnjikovca u Bohemiji, u gaju iza jezera, gde sam još kao dečak pronašao ptiče ispalo iz gnezda. Tako je nepodnošljivo jadno cijukalo da sam ga zgazio čizmom nalik na jahaću. Izleteo sam iz šumarka gonjen stotinama ako ne i hiljadama ptica koje ću za života, kasnije, skinuti u lovu. Bežao sam preko polja, gonjen tim odvratnim krečavim zvucima i osećao sam da sam sve brži i jači. Protrčao sam pored strašila koje je probalo da me saplete ali budući osuđeno na jednu nogu, spotaklo se i palo. Tada sam ugledao svoje noge koje kao da su rasle i razvijale se kako sam sve brže i brže trčao. Bile su to muževnije noge, maljavije i mišićavije nego pre. Buku od graktanja ptica pojačao je i topot papaka stotine i stotine, možda i hiljade jelena koje ću u lovu, za koju godinu, obarati kao trofeje. Oborenih glava, uperenih rogova, raširenih nosnica i krvavih očiju galopirali su za mnom a nebo je bilo crno od ptica. Nikako nisu uspevali da me stignu jer bio sam sve jači. Znao sam da se približavam reci i da će me skok u vodu, osloboditi utvara ako ne i trgnuti iz sna. Litica je bila visoka ali nisam osetio ni trun straha kada sam se bacio sa ivice, ostavljajući progonitelje kao paperjaste oblake koje će rastopiti Sunce. Padao sam i padao, delovalo je večno, okrenut licem prema ivici litice i onda sam ipak leđima dotakao vodu. Zagnjurio sam duboko u vodu i pokušavao da isplivam na površinu ali činila se sve dalje i dalje. Želeo sam da je istina, kako će me hipoksija trgnuti na javu kada već ne mogu da se nateram iz košmara. Na mesto toga dobio sam u poslednjem mogućem trenutku izron u glavnu dvorišnu fontanu dvorca. Pogledao sam se u vodu kada se smirila i video se kakav sam i sada, kao Erchercog. Zvukove žuborenja fontane parao je automobilski motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji se ludački vozio oko fontane. Kretenski smeh mađioničara, koji je začarao moju Sofi na mestu pored volana, samo meni je privlačio pažnju. Kada je bio siguran da sam ih ugledao naglo je skrenuo, ne završivši pun krug i krenuo kroz drvored prema zamku. Mahao mi je sa obe ruke u belim rukavicama, kao da je magija voziti bez ruku. Kada sam video da mi i Sofi maše zbogom potrčao sam za njima. Držao sam korak jedno vreme jer ta stara kanta i nije mogla brzo ali me je težina mokrih stvari i razvaljenost puta usporavala.

Kakav li je ovo put do carske palate, kao da je neka Slavenska gudura?

Pred samim ulaskom u carev dom auto je bio parkiran ali i prazan. Već na stepeništu me je čekao špalir kako to dolikuje nadvojvodi. Međutim svi redom, od konjušara i torbara, sluga i posluga, sobarica i kuvarica, činovničića i carevih ađutanata, nisu imali za mene ništa do šikaniranje, psovke i poneku pljuvačku preko mojih brkova. Urlali su za mnom i kada sam ustrčao na sprat, negodovali su, čak je i za mnom bačeno neko staklo koje se raspuklo o vrata careve odaje, koja sam zalupio za sobom.

Franc Jozef je stajao na sredini sobe u paradnoj uniformi sa svim ordenima koje je dobio za života i gladio svoje brčine.

Pogledao me je sa visine, i to sa visine cara, kao da treba da mu se približim. Koraknuo sam tih dva ili tri koraka, koliko da sam mu bio na dohvat ruke i osetio najžešću šamarčinu ikada u životu. Držao sam se za obraz kada je dreknuo:

– Sine Ferdinande budi se, zakasnićeš u Sarajevo!

Da li šamar ili vika mog strica pak konačno sam se trgao iz sna. Ruka mi je bila na obrazu zato što je jastuk bio previše tvrd i hladan. Soba je bila mračna a prozori su škripali pod naletima vetra. Na Beč su se spuštale zavese kiše. Voda je kapala sa plafona u uglu sobe. Na moje veliko iznenađenje, iako je bila noć nikoga od posluge nije bilo blizu. Otvorio sam velika vrata prema glavnom hodniku gde ništa osim huka vazduha nije moglo da se čuje. Huk koji se pretvarao u jezivi piskutavi govor, koji je postajao žamor, koji se završavao potcenjivačkim smehom. Nigde nije bilo žive duše na dvoru.

Kao da se same sjeni zalutale smeju.

Advertisements

29 comments

  1. Međutim, na ovim prostorima se to da su mnogi tirani bili blagi i popustljivi prema psima i ženama, parafraziram, ali ko je čuo znaće o čemu govorim, koristi kao validan argument u kvaziozbiljnoj raspravi. Ne bi to bilo tako strašno da nas je istorija ičemu naučila.

        1. Mislim da i robin i ti mašite nosioca košmara kao i njegovu vrednost u prenesenom značenju. Odnosi se samo na FF (ali i njemu slične) i na moje, reći ću, romantično viđenje života posle smrti jednog zlog čoveka, kada počinje vreme za naplatu tog zla.

    1. Nije nam jasno jer je trebalo da se neke stvari nazovu svojim imenima a ne da se pokazuje umešnost pisanja. Kako da ne pomislim na san ako je dvor u sred noći prazan? Trebalo je da se na kraju objasni da je to njegova misao kako prolaze zli ljudi posle smrti. Ako je to neko shvatio ranije, skidam kapu.
      I mnogi sanjaju da su druge osobe. Ovako liči na san bez buđenja.
      Ali opet se ograđujem, možda je do mene. I daleko je od toga da je sve jasno kao dan.
      Ali tvoj prijatelj očigledno ne ume da prihvati kritiku za kojom ja vapim. Jer ti skreće pažnju na nedostatke u tekstu. I nije ništa lično već samo nešto što je imalo za naum da pomogne u preciznosti koja je preko potrebna kada se radi o ovako kratkim formama.
      Npr. I isti košmar me prati još od 1914. Tada bi bilo kristalno jasno o čemu je govorio. A na početku, … jedan od košmara u kojima neprestano bežim, ja, nadvojvoda… reč i jedna rečenica. Opet, možda je do mene.

      1. To što sam ja imala da kažem o jasnosti, logično ne može imati veze da vašim komentarom koji je napisan posle mog. Ako se i dalje nešto pitam, onda ću reći da autor nije pisao novinski izveštaj, pa ne mislim da je ta preciznost na kojoj insistirate obavezna. Slažem se da pisac ne bi trebalo da dozvoli sebi da bude jedini kome je jasno o čemu je pisao, ali da li će u svom tekstu biti više ili manje konkretan zavisi od stila i forme, koja u ovom slučaju ne zahteva egzaktnost, niti dodatna objašnjenja. Ne verujem da se ,,moj prijatelj” uvredio, naprotiv, pre se radi o tome da ste usled letimičnoh čitanja učitali u priču situaciju koja u njoj nije opisana. S druge strane, kao čitalac imate svako pravo da kažete da vam se priča ne sviđa, ali ne i da od nje kao forme zahtevate nešto što ona nije i ne treba da bude.

        1. Pitate se svakako. Ništa ja nisam učitao. Letimično sam pročitao još ranije. Kasnije sam secirao tekst i tek posle upoznavanja sa drugim pričama autora mi bi jasno. I svi kojima je odmah bilo sve jasno su osobe koje prate autora malo duže. A prigovor o zahtevanju je krajnje neprimeren jer sam samo dao primer kako se sve to može pojasniti. Ali ne jedini mogući način već jedan od bezbroj načina.
          I još jedna stvar. Nikada nisam napisao da mi se njegovo pisanje ne dopada. Naprotiv. Smatram da može mnogo bolje od pisanja koje je i sada poprilično dobro i ima svoju lepotu.

          1. Šta je mene brinulo u ovom net upoznavanju dvoje ljudi sličnih interesovanja? Da se ne stekne utisak kako ne sme da mi se napiše ikakva kritika. Naprotiv, vapim, kako si napisao, za argumentovanom kritikom iz prostog razloga jer ne bih da zamajavam sebe da sam nešto ako nisam. Ali takođe dovoljno sam pročitao u životu da znam da nije bilo šta što nije ‘jao super puper sjajno bajno’ kritika. Ostalo sve kul.

  2. Simpatičan tekst o snu koji si jako vešto pretočio u pričicu. Pohvale, kolega blogeru, kako me nazvala jedna blogerka sa moje liste. Ako je to tvoj way, samo cepaj jer je, što bi anglo-saksonci rekli, good read. Keep up the good work. I jasno mi je odakle potiče, ako ne iz sna, onda iz silnog blebetanja o Principu i tome šta, ko, gde.
    Mislim, dajte vi što sedite po institutima okićeni raznim titulama recite nam šta se stvarno zbilo jer su me toliko puta slagali da više ne verujem ni reč nekome ko nije nepristrastan. A ovako obrću ovaj jadni, nepismeni i pre svega gladni narod oko malog prsta.O Gavrilu sve najbolje, ne zato što je ubio carskog prestolonaslednika već što je otišao u sigurnu smrt za nešto u šta je verovao. Sad to sumnjam da bi bilo koji evropejac učinio. A ove ekstremiste ispranih mozgova ne računam jer rade kao mašine. A i dobro su ti koji ih šalju naučili kako se od običnog mladića pravi ultra ”vernik” ili patriota.Pola sveta je ispralo mozgak fb-om i ostalim time killing stvarima. Zato sada i tolike zaplene narkotika. Ne treba im više da narod bude zatupljen. Dovoljan je fb nalog.

    1. Stanje sna je u ovoj priči upotrebljeno kao okvir za košmar/kaznu koji se nikada neće završiti, koji njegov imalac ne može da prekine, i kog će sjeni plašiti i dok je mrtav. Moj FF je iz ovog vremena i nije mu lepo tamo gde je a ni tamo gde nije. Košmar je takođe lepo mesto za pocrtavanje historije. Istina je dostupna (činjenica je da je FF išao u lov/masakr na ptice i divljač, na primer). Pronađi je sam i ne veruj nikome.
      (dalje prema kraju si već pogubio malo konce)

      1. Priznaću ti da sam post pročitao na brzinu. A osnova da pomislim da se radi o tvom ličnom snu potiče od priče o Vesni Zmijanac.
        Da sam pogubio konce jesam. A kako i ne bih kad sam nešto što je jako sabijeno u smislu: jedna reč pogrešno pročitana menja smisao celog teksta.
        Verovatno je do mene. Ali kada pišeš ovako kratku formu moraš biti jasan kao dan. Trebalo je, na primer da veoma jasno daš do znanja čitaocu na samom početku da se ne radi o tvom snu. A umesto toga ti pominješ košmar i u sledećem pasusu pišeš o istorijskin ličnostima. Lako se, kako ti kažeš, pomrse konci. Nedovoljno koncizno.

        1. Izvini ali jasno je kao dan da je lik koji pripoveda FF, ako ne u prvoj rečenici, (a i što bi odmah bilo?), onda kada se pogleda u vodu, ulazi u dvorac, ako ništa kada mu se stric Franc Jozef obrati. Pa neću valjda didaskalije da kucam. Ako sam uložio deo sebe valjalo bi i čitalac da uloži nešto.

          Nego nemoj na brzinu nego na koncentraciju.

  3. Svaki tvoj post pročitam sa zadovoljstvom jer mi svakom prilikom pružiš opuštanje i dozvoliš da moja mašta pronalazi tragove tvoje. Nisam neki literarni stručnjak ali tvoje priče i stil su jako upečatljive. Samo tako nastavi…btw: meni je bila potpuno jasna poruka FF

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s