BASNA O CVRČKU IZ CIRIHA I KVIZ ZNANJEM BOGATIM MRAVIMA

pozajmljeno, prerađeno, posluženo

Svi znate basnu o cvrčku i mravima.
Ko naporno radi taj i ima, to je nekako pouka. Ne i ovde. Hajde okrenimo malo estradne reflektore, u krug poređane tako da se vide u sunčanim naočarima koje ne skidaju ni noću, prema istom sižeu samo sa neposmatrane strane.

Priča je da umetnost i umetnici nisu dovoljno cenjeni, da mravi nikad neće razumeti cvrčkovu muziku i njegov talenat, potrebu da se potpuno slobodan prepušta katarzi. Umetnik ne može da stvara ako će osam do deset sati rintati za nekog gazdu ili čak i sam za sebe jer se posle toga oseća kao šolja tople pišaćke a jasno je da tako nešto vredi samo prosuti. Ono što ne razumeš najlakše je osuđivati pa tako cvrčak popase prag kad dođe zima a mravi iako neproduhovljeni, umorni da doživljavaju bilo kakve nesenzacionalističke impresije, ležu hipnotisani u svoje krevete ipak punih stomaka, mnogi i masniji nego letos. Takav je odnos prema kulturi ovde od kada postoji ta reč, samo što ju je ranije manje bilo/trebalo pa je za cvrčka ostajala koja korica hleba.

Dakle, dođe cvrčak na vrata mravinjaka i upita:

– Mravi moji dragi dajte mi koricu hleba, skapaću na zimi.

Mravi mu kroz širom otvorena vrata samo drsko poruče:

– Odjebi! Idi sad sviraj umetnik, umetnem ti.

Umetnici ostaju slobodni ali gladni, talentovani ali neshvaćeni.

To je istina ali onda se desi neočekivani obrt. Cvrčak baci notnu svesku i spakuje violinu u kofer i ode na pravu adresu.

Cvrčak jeste odjebao ali preko granice. Glad i menažerija drugog reda insekata su mu pomogli da se snađe i završili su mu švajcarski pasoš, stan u Cirihu i godišnju VIP kartu za utakmice fudbalskog kluba, gle čudnog li čuda, Grashopers (cvrčak, eng.). Sve na ime talenta koji je neosporan, znajući da će na njemu da zarade za tri života. I cvrčak je počeo da nastupa po mestima čija imena liče na imena četiri novogodišnje skakaonice (orig. Obersdorf, Garmiš-Partenkirhen, Inzbruk, Bišofshofen), istina menjajući klasiku za tragi-komiku.

Tako se naravno nahvatao love, napario se kao ruski tajkun u finskoj sauni jer mravima u rasejanju unca melosa vredi nekada koliko i letina koju su cele godine skupljali. Po sticanju doživotnog bogatstva, sada potpuno preobraćen, cvrčak se jedne zime vrati u otadžbinu Mercedesom E klase pravo na vrata mravinjaka a umetnička duša, koju nije uspeo da iskoreni iz sebe, za njega progovori:

– Mravi moji dragi, mogu li nešto da učinim za vas? Za praznike imam turneju po Holandiji, Švedskoj i Francuskoj.

Kroz vrata otvorena koliko lanac reze dozvoljava mravi u glas odgovoriše:

– Da znaš da možeš! Kada po pravoslavnoj Novoj godini budeš mamuran šetao Parizom prošetaj do groblja Pere Lachaise i poruči jebenom Lafontenu da se nosi u tri lepe pičke materine, koji je kurac obrađivao Ezopa pleme mu se zatrelo da Bog da!

Advertisements

27 comments

  1. Glad ubija kulturu i stvara novi svetski poredak. Nezamislivo, ali tako je. I ja se pridružujem da su basne super
    I naravno, spavajte

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s