NAŠA JE LJUBAV ZASVETLELA U GRADU SVETLOSTI A SIJAĆE I NA KRAJU SVETA

Bila sam umorna i iscrpljena posle višečasovnog vođenja konferencije na desetom jubilarnom međunarodnom kongresu marketing menadžera. Moj šef, gospodin Roberts, bi uvek mene poveo u Pariz jer je znao da ću jedina moći da podnesem ubitačni tempo vođenja svih događaja deset dana bez prekida. Ja sam uvek pristajala jer deset dana u Gradu svetlosti sredinom proleća bi mi osvetlilo sve ostale dane do kraja godine. Ušla sam u hotelsku sobu nedaleko od Place de la Concorde i bacila stvari na krevet.

Kakvo rasterećenje, pomislila sam.

Od sve one buke i graje i desetine,  sisetine, ljudi u dvorani, napokon sama. Stavila sam kafu da se kuva. Sela sam na krevet i uzela telefon da nazovem mamu. Zvonilo je i  zvonilo. Kada sam čula njen glas, glasno sam zaplakala. To je bio glas sa sekretarice, što znači da je majka sigurno vani sa gospođom Palmer. Briznula sam u plač jer nije ni malo lako biti sam. Maskara mi se razmazala i jedna crna suza mi je kanula ne belu košulju. Košulja je bila upropaštena.

Rekla sam sebi, možda je košulja upropaštena ali ti sigurno nisi.

Hitro sam ustala i svukla svoje pantalone i sako. Otrčala sam u drugu sobu gde su mi bili koferi i izvukla svoju malu crnu haljinu za specijalne prilike. Već sam zamišljala kako posle kupatila stavljam crveni lak i crveni karmin i odlazim u zagrljaj Pariza. Na izlazu iz sobe, obrijana pička, stavila sam parfem koji mi je majka poklonila a koji nisam imala prilike da nosim. ’Embrasser de la nuit’ potpuno se uklapao. Dok sam se spuštala vijugavim hotelskim stepenicama u glavi mi je odzvanjala muzika sa Montmartra.

Ispred hotela je čekao taksi i kada sam ušla, samo sam mu rekla, Montmartr.

Zašto baš taj taksi i zašto baš kafe Vous-le Vous i zašto baš večeras od svih večeri? Da je taksista samo vozio sporije ili da je, nabrekli kurac, promašio jedno zeleno svetlo, on se ne bi našao tu, da mi otvori vrata ispred kafea. Bila je to ljubav na prvi pogled. Izgubila sam se u njegovim azurno plavim očima i jedino je brod mogao da me spasi.

– Da li mogu da ti platim piće? Ja sam Riki, i znam jedan intimniji kafić malo niže.

Kada se pozdravio sa drugovima sa kojima je bio u provodu znala sam da treba da pristanem. Sisanje kurčine. Ostali smo do kasno u noć, uz roze i tiramisu, uživajući u pričama jedno drugog. Rekao mi je da ima brod na obali i da bi voleo kada bi mogao da mi pokaže, najlepši izlazak Sunca koji postoji. Pošto sam se osećala kao da ga znam od malena, među sisetine, rekla sam da nije problem samo da odem do hotela po nešto, namerno mu nisam rekla šta. Sačekao me je ispred hotela, i pogledao čudno jer nije primetio zašto smo uopšte svraćali u hotel na putu do aerodroma. Ali ja sam znala, znala sam da je takva ljubav moguća, karanje u dupe, samo jednom u životu. Bila sam sigurna jer tako sam se osetila srećno, kao da sam se ponovo rodila, kada smo se poljubili, sperma po faci, u njegovom privatnom avionu koji je uzletao za Nicu. U torbici sam ponela samo svoj pasoš, spremna da idem sa njim i na kraj sveta.

27 comments

    1. Kada se vratila po pasoš, soba je smrduckala na paljevinu ali od zaljubljenosti je pomislila, mora da je neka mačka napolju upala u zapaljeni kontenjer, pa dopire sa ulice. Nema ni veze plamen u Parizu, kada je požar u Nici, ovo ono na Ibici (i neki prostakluk).

    1. Cena je samo jedan brod i/ili avion.
      (nije logično da se zapleti u takvim pričama vrte oko običnih ljudi, pre će biti da su neki vanzemaljci, zemljoposednici ili nešto treće što uklučuje dosta zemlje)

  1. Zašto ti nemaš dugme za lajk, pa da, kada me smori vreme i nevreme i sve nešto nevezano za tebe, samo ostavim trag svog prisustva ovde gde često i rado svraćam?

  2. Svaki detalj je neprocenjiv. Oseća se ljubav, koja prožeta ovozemaljskim ‘sitnim’ bezobrazlucima, otvara vrata ka novim avanturama koje će ovo dvoje imati, da bi potvrdili da se vole.
    Zaista, ovaj kontakt kolektivnog nesvesnog je ekstatički.
    :)

      1. Hahaha :)
        Samo sam htela da zazvučim kao neko od aktuelnih junaka iz priče, da se našalim :)
        Madaaa, imam temperaturu, pa mi je percepcija možda dodatno iskrivljena.
        Uživala sam čitajući tvoju parodiju, pa pošto videh da se ostaje u Francuskoj i naredne 2 priče, rekoh da pretpostavim da će biti iskušenja u njihovoj ljubavi

        1. Nego šta nego parodija. Jedan je ukućanin odnedavno počeo da slaže tu biblioteku za šporet već nemamo gde sa knjigama a nemamo ni šporet. Moje unutrašnje biće je moralo da reaguje.

          Ostanak u Francuskoj neće imati nikakve veze sa ovom pričom, kao što ni ova nema sa onom pre nje a više sam mislio dve, kao ova i sledeća. Ove subliminalne poruke su sad potrošene za neko vreme.

          Baš su udarile te temperature ovih dana, i outside ima povišenu temperaturu.

          I da imamo šporet, samo ne onaj koji ti misliš.

      2. Ko će preuzeti odgovornost za poruke, kad se na kraju iznedri neki statistički podatak (sigurno će neko to da uradi)? :)
        A sad nisam sigurna da znam na koji šporet mislim. Dvouimim se između zamišljenog šporeta u glavi koji sagoreva znanje, ili ovaj realan koji vidimo…Istu dilemu imam i za ukućanina samo sa drugačijom simbolikom.
        Riki bi verovatno znao sve odgovore :)

        1. Šporet je sa ravnom plotnom, nije iz Smedereva. Kevina nova nadolazća biblioteka vapi pak za jednim takvim (da vidiš samo te naslove).
          Nisam skontao onaj prvi deo oko poruka i odgovornosti, što znači da nisam ni blizu Rikija, što me dosta raduje.

      3. Dobro je da si mi pojasnio da je realizam u pitanju, a ne moje ponekad metafizičko poimanje stvari. Da se ne zastranim… :)
        A mislila na subliminalne poruke, pa da se isprati njihov uticaj na masu :)

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s