PARALELA DVA BESKRAJNA KRAJA

Jovanka je opet sanjala taj isti san koji bi se povremeno ponavljao kada su bili bitni dani.

Svečani san.

Probudila se od buke koja se neočekivano počela stvarati iznad njenog prozora. Još se oko nje osećao miris paleži. Soba je bila trula a zidovi su se raspadali. Podigla je glavu sa kamenog jastuka i mogla je videti sve te oči uprte u nju sada, kada je prava smrt zaista tako blizu, kada se poslednje pripreme privode kraju, kada će moći konačno da ode. Gledali su je kroz prozore sa rešetkama, kroz pukotine u zidovima, podu i plafonu, ima li su svoje ljude unutra koji su imali svoje durbine, dvoglede, čak i kinematograf braće Limijer. Na stolu pored kreveta bio je i jedan mikroskop, za najsitnije detalje. Svi ti parovi očiju, ti anonimni voajeri, hteli su je najedanput obuhvatiti pogledom, progutati u dahu, zalogaju punih usta, sada kada je beskrajan kraj bio na treptaj oka. Žmirkali su svojim razrogačenim očima, grebući trepavicama, zidove, podove, plafone i rešetke na prozorima, stvarajući, za nju, nesnosnu buku. Bila je od strane sumnjivih sudija proglašena za jeretika i vešticu i kao takva je izopštena i osuđena, na smrt pre smrti, na dve smrti. Jedna ju je smrt zadesila na lomači, kako veštici i dolikuje. Druga, prava smrt, dočekala ju je gotovo pet stotina godina kasnije kada ju je papa proglasio sveticom.

Konačno je mogla da umre na miru, da ostavi iza sebe Orlean, Rems i Ruen, i da se pridruži svom kralju, čiju je krunu na glavi videla davno u jednom snu, još kao dete.

Advertisements

39 comments

      1. Klackalica je ono što ovom postu daje poseban šmek. To što “hladnije od leda” možeš da je primeniš na ovo nekoliko pari prethodnih dana.

  1. Uh, toliko je ovo ime pominjano poslednjih dana, da sam najpre pomislila na Nju.
    Sva sreća, pa si nas lišio nepotrebne patetike Njene sudbine. I dočarao jednu drugu – sudbinu.

    1. Priznajem da sam iskoristio sugestivni momenat i da zbog toga ove nedelje zvuči bolje nego bilo koje druge nedelje. Pitam se koliko gubi na težini bilo koje druge nedelje?

      1. Osim što dodiruješ niz “standardnih” sadržaja koje poseduje priča o Jeanne D’Arc, uobičajenih, da kažem prosedea o slobodi, idealima, duhovnosti, mučeništvu (i još dosta toga, jer tema, odnosno priča Jovanke Orleanke je krcata značenjima, simbolima, podtekstom (istorijskim, ali i aktuelnim političko-socijalnim, psihološkim, pa čak i psihopatološkim, itc) i podložna je posmatranju i tumačenjima sa raznih strana), “ubacio” si i akcentovao taj rakurs “sumnjivih sudija” i pažljivog čitaoca naveo da se zapita ko sve spada u “sumnjive sudije” i na koliko to mesta i sami “sudimo”… itd…

        Uvek me malo “trgne” i iznenadi ta tvoja otvorena radoznalost u pogledu doživljaja, viđenja i tumačenja tvojih tekstova, kao i tvoja spremnost da na tako otvoren način o njima razgovaraš. Malo je, naime, autora koji hoće da pričaju o tome “šta je pisac hteo da kaže”, kada su njihova dela u pitanju.

        1. Možda zato što nisam siguran uvek da svako vidi šta sam hteo da kažem a onda je zalud. Prvi deo komentara je upravo ono što odagna svaku takvu nesigurnost. Da se razumemo, ‘lepo je ali ne znam što’ nije uvek dovolje. + diskusije, ako ih tako smem nazvati, nekada mi otkriju detalje koje nisam svesno upisao (već sam navodio primere).

          1. Drago mi je.

            Jedino što u ovakvom mediju preti opasnost da rasprava “pojede” post. I to najčešće u onom bukvalnom i brutalnom – kvantitativnom smislu, a da ne doprinese mnogo samom izrazu, ili temi.

    1. Onu mladu francuskinju nisu zaboravili, tako da… Ovde je motiv smrti korišćen kao metafora svojevrsnog olakšanja, tako reći dobra smrt. Zaborav je gori i od smrti ali nije deo ove priče. Jedino ako navodiš komparacije radi, da ima i loša smrt.

  2. Neke istorijske ličnosti su dokaz da nije uvek pametno dobro se udati. Za neke druge sudbine je udaja pak potpuno irelevantna, a tako bi i trebalo da bude.

  3. Pa to se podrazumjeva:). Ljubav je essence:) Ne volim formu, ja sam za slobodnu ljubav. Zijeva mi se na temu ‘Dobro se udati’. Svi se kao prenemazu, svi bi kao sve ucinili za ljubav, svi je sanjaju. Ali… Ima dosta ‘Jovanki’, samo sto ne izgledaju dobro kao ona pa im prolazi. Nelijepe, a tu su i pastelne boje… Fake finoca ubija:)

  4. Prije desetak godina upoznala sam covjeka koji je posjecivao ‘Orleanku’ i to je zaista jedna tuzna prica. A sjetila sam se i ‘Malene’… Zivot lijepe zene na Balkanu, u provinciji …kako se samo lijepe etikete i ceka taj trenutak nemoci… Cruel.

    1. Učitala si se i više nego autor… Shvatiću to kao kompliment… (možda očekivano ako si lepa žena na Balkanu, u provinciji, (ili samo žena, a to je ‘valjda sigurno’ :))

  5. Slazem se Poslije decenijama duge socijalne smrti, uslovima gorim nego u zatvoru, smrt je dosla kao pomilovanje. Napravili bi joj uslugu da su je spalili odmah nakon muzevljeve smrti.

  6. ”Konačno je mogla da umre na miru, da ostavi iza sebe Orlean, Rems i Ruen, i da se pridruži svom kralju, čiju je krunu na glavi videla davno u jednom snu, još kao dete.” Prelijepo. I’m speechless.

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s