RASPARENI ŠPIL PRONEVERENIH OČEKIVANJA JEDNOG HAZARDERA

Trinaest godina, trinaest dugih godina ujedinjeni pogledi preko pustinje ne vide more koje se razmiče. Trinaest jebenih godina, nečiji ceo život. Život psa. Pasji život.
Pastir jeca za svojim ovčarom, proklinje stado u koje je morao da gleda. Oštri nož, sekiru, pogled. Tužni domaćin u kući ima zaboravljenu domaćicu i oboje su prepolovljeni između nemam i ne znam. Nema osećaj kako je kad dođe jesen i lišće pokrije dvorište a drvo ostane golo. Ne zna kako je kad sve padne na zemlju. Zemlja je usled truljenja topla do prvog snega. Ne zna kako je kada dolazi ogoljena zima života. Nema druge nego da ispod iste te krošnje širi ruke ka nebu.

Sudbina meša karte i mešetari pri tom. Bankarski mešetari prodaju sudbine, kaparišu prazne duše. Najnoviji posao je završen uspešno. Kupuju se nepokretnosti. Banke nepokretne sperme otvaraju svoja roto vrata i poneke prozore. Prozore sa divnim pogledom i izlazom na sims. Istini nedostaje jedan korak da izađe iz senke.

Sećam se kako si izazovno mirisala kada sam te udahnuo jedne od prvih jesenjih večeri, u ulici u kojoj sam se rodio.
Mesec je kroz ružičasta stakla izgledao krvavo. Neka moda je bila nositi naočare noću.

Kapetan čeka na orden, gledajući ponosno prema svojoj dragoj koja nosi njegovo dete. Njeno lice je kao porculan, mogao bi se prepoznati odsjaj ordena na njemu. Iako brod na kome stoji tone oni su nasmejani. Odbor za dodelu je imao saobraćajnu nesreću i ceremonija se odlaže do daljnjeg. Kapetan i dalje veruje da će njegova vernost službi biti priznata. Njegova draga drži ruke na svom stomaku.

Komšija sa crnom kapuljačom nikada ne ide liftom. Ne govori DOBAR DAN. Jednom sam ga pratio do podruma, i po kotlarnici i ispred kotla sam samo našao pepeo. Od njega ni traga. Nisam znao da li da posumnjam?

Sve gori.

Sapleo sam se na putu do svetla. Ispred zgrade sve je bilo pusto ali i napušteno. Jedno srce na zidu bilo je ušiveno pokidanim štrikom. Pisalo je ZBOG TEBE SAM U OBLACIMA. Oblak u obliku srca je nestao sa krova. Svetiljka se ugasila. Svanulo je. Kao kad se otopi sneg.

Cveće koje sam ti ostavio pokupili su sveštenici koji te nisu krstili ali su imali mantije da te sahrane. Poneli su ih svojim bradatim vešticama i uglađenim vranama. Vrane su jele gerbere i pile mozak. Zamišljale su da su orlovi i jastrebovi. Jedan slavuj je jednom zalutao na njihov pir i niko ga nije video posle.

Put kojim se hrli nije dovoljno širok ali se proteže u nedogled tako da ima dovoljno mesta za sve. Popločan je udarnim rupama, neke su dublje od ponora, neke crnje od ponoći ali nema se za šta spuštati pogled. Sa zvučnika se čuje NE GLEDAJ DOLE BIĆE TI GORE. Kuda svi, tuda idem i sam, ali mislim o tebi dok gledam svoje cipele. Odozgo izgledaju pristojno ali neće izdržati zimu.
Dim iz dimnjaka kod tužnog domaćina kaže da je kod kuće. Svetlo je uključeno, dok prolazi procesija ali zapravo nikoga nema. Prazne sobe čuvaju sećanja na vreme dvadeset godina pre ovih trinaest. Ukupno nečiji ceo život. Nekada davno u Nebeskom Kraljevstvu.

Ispred Novog dvora menja se straža. Isukana sablja, bele rukavice. Jedan zaleđen korak pored Dvora seče put u beskonačnost. Tamo gde smo svi krenuli ali nikada nećemo stići.

Dve ulice niže i četrdeset osam sati kasnije ona se budi, ne oseća noge, u lokvi krvi u koju Mesec umače sjaj noćnog Sunca. Čuje se samo plač pastira. Ne može da preboli svoj gubitak. Kapetan stiska svoj orden dok mu dlanovi ne prokrvare.

Meni ne treba zlatni kavez ali rado u njega odlazim jer svako nađe nešto čemu će se radovati. Nije mi teško da čistim vaše mermerne grobove i da iznosim vaše smeće. Ali znajte da sam osim pišanja u vaše granitne sudopere obeležio i karte koje ste mi podelili.

Sve gori i zato prihvatite neminovnu eliminaciju ili makar imajte pristojnosti da se ukopate u mestu.

Siguran sam da će doći dan kada će pasti idoli u koje ste se zagledali. Salonska ogledala, koja će se rasprsnuti u dovoljno komada da više nikada ne sastavite lik a kamoli ličnost.

Ne postoji karta između kralja i kraja.

Advertisements

15 comments

        1. Vidiš meni je takvo čitanje potpuno promaklo ali skroz se uklapa i ne bih se mogao više složiti. Nema veće seće nego kada u komunikaciji tek otkrijem šta sam sve tu…

  1. Dunuće vetar, karte će se same sklopiti u špil koji daje novo i lepo… A između kralja i kraja (iako me ubilo u pojam) ima nešto…a to je osećaj razumevanja, ne nužno loš, već kao novi početak.

      1. Pa ta prizma mi je jedina prihvatljiva u odnosu na čisto ludilo i agresiju. Jedina slamka koja održava da se cela kula ne sruši… Jer hoću da biram Erosa umesto Tanatosa…Jer znam kako je i na jednoj i na drugoj strani…Ali biram da se osećamo bolje, da verujem, pa makar bila iluzija… Jer istina nije samo jedna, a vreme je samo naše…

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s