Probudio sam se jutros sa zaslepljujućim Suncem naspram svojih očiju. Slučajno sam ih otvorio. Trebalo je da ostanem bez svesti bar još deset minuta. Zavese nikada nisam imao zato nema ni predstave.
Šou je počeo u devet a završen je u osam, aplauz mozgu.
Sapleo sam se o klompe koje su se tu nekako našle a mogle su biti u izlogu na broju sedam Adelaarstraat, Utrecht, Netherland. Iznad lavaboa istresao sam utrobu. Duša mi je otišla niz slivnik. U crnu rupu sa šest crnih rupica. Kao Alisa sam pohitao za njom. Svojom dušom.
Belim zecom. Opet kasnim na važan sastanak. Samo pet meseci. Onda je mađioničar udario cilindar šakom i od zeca je ostala samo šapica. Privezak za ključeve.
Ključevi su otključavali ulaz u egzil na glavnu ulicu. Kod komšije bajkera se čula Tumbling Dice.
Trebaće mi sreće ovaj put. Vidim sebe kako ulazim u olupinu dok izlazim iz olupine, neko pogine. Niko mu ne dođe na pola godine. Mnogi odu na more. Na pola godine. Tamo je mir. Na moru. Mirno more.
Glava mi je teška poput mora. Puna mora. Poput okeana. Ali ne east coast mini okeana. West coast baby. West coast. Sve sa pacific ring of fire. Ljulja mi se kao da sam na brodu, četiri nautičke milje odavde do vodilje koja vrišti VODI ME.
Meni je mora uvek na brodu. Kaže li se morska ili brodska bolest?
Neko je prefarbao krvlju slova S i P na onom crvenom znaku. Ostalo je TO.
Kakav bolestan um TO može sebi da priušti? Promašio sam skretanje.
(Da li to znači da nisam skrenuo?)
Gas patos, kako bih izvetrio glavu. Spustio sam prozor i izbacio je na trem Yuga. Severni vetar je sada blag, 3 m/s. Na širokoj glavnoj ulici, dva mosta od pravog centra i jedan dan jahanja od periferije, jasne su kulise lažnog centra. Trebaće vam stadionska zavesa za novi centar.
Tržni.
Pažnje.
Sunce je u centru.
Heliocentar.
U tržnom centru pažnje, sa rezervnim točkom, kao sa rezervnim mozgom kotrljam se u pravcu neminovnog zaustavljanja usled trenja, na livadi, nekošenoj.
Zrak Sunca koji je krenuo kad i ja slučajno je našao put kroz moju zenicu. Imao sam nameru da kočim ali naviknut na život bez kočnica, na život bez zavesa pred Suncem prvo zatvorim oči.
Dakle ništa.
Nula.
horheakimov 
Aplauz Horheu
Brzo potežeš Kampel.
zahvali welt na reklami
Valjda je nesto dobro na toj raskrsnici, jedino je ocito da nisi skrenuo.
Dobar je video nadzor. I Sunce je dobar.
(to samo tako izgleda)
Dođeš slučajno, ostaneš namerno.
Ko beše Welt? (pozdravi je) : )
I dalje ne znam koja mi je bila namera, dok ne pregledam snimak.
Možda se pojavi i Weltova…
Sa ili bez Welt, post je very well.
Post went well, koliko i lirski subjekt.
Ili predi cat
Ma kad kasniš pet meseci i nije neko zakašnjenje. Još može da se kaže i “ko zna zašto je to dobro?” – ima vremena, može da se sazna. Gadno je kad se kasni ceo jedan život.
Što? Je l’ kasniš jedan ceo?
Mislim da se lirski subjekat samozavarava, biće da je više, samo ne zna da li mu je to bila namera…
Tok pomućene svesti.