LJUTNJA


… četrdeset godina kasnije …

IDIOSINKRAZIJA – medicinska osobina izvesnih lica da ne neke nadražaje odgovaraju jače nego što je normalno, urođena preosetljivost preman nekim stvarima, naročito odvratnost prema nekim jelima (jagodama, rakovima), lekovima  (aspirinu, jodu, kininu), mirisima ili životinjama (na gore pomenuta jela i lekove organizam reaguje poremećajima organa za varenje, koprivnjačom, ospama);

temperamenat ili duševni sklop, način mišljenja svojstven nekoj jedinki; netrpeljivost, antipatija

Prošli su meseci od nesrećnog slučaja. Prošle su nedelje od kada sam pušten iz bolnice. Glava je u redu. Krvni sudovi su prohodni. Tako je rekao doktor. Nemam razloga da mu ne verujem. Na telefon ne odgovarm. Posao sam ostavio. Zauvek.

Kupio sam stakla da gradim akvarijum. Ili terarijum, nisam se odlučio za biće, svakako nešto sa kičmom. Ima nešto umirujuće u gradnji malih stvari. Antikatarzično malih stvari koje ipak ne mogu stati u džep. U džepu imam fotografiju koju je uslikao otac, davno davno. U dvorištu sam porodične kuće, na mini gradilištu sa gomilicama zemlje, plastičnim kockama, autima, i king size medvedom i zecom. Mislim da sam njima pravio dvorište. Eh da, i još većom patchwork zmijom. Sećam da se zvala Josephine. Sećam se da mi je ona bila ograda za dvorište. Fotografiju mi je neko doneo još u bolnicu, uz novine i pomorandže.

Sam sam.

Svuda je nosim sa sobom.

Sećam se kako sam se samo ljutio kad moram na ručak, kad moram da rasturim što sam gradio ceo dan. Uh, kipeo sam od besa.

– Pokupi krpene igračke, kiša će! Ako se ublatnjave idu u kantu! – drala se majka iz kuhinje.

Pokušao sam da se prisetim kako je Josephine skončala. Nije u kanti završila tek tako. Bio sam prerastao krpene igračke kada je Josephine poslužila mom prvom psu da promeni zube. Odlazila je krpicu po krpicu.

Bio sam teenager.

Ljutio sam se za svaku sitnicu. Besneo, plakao. Hteo sam da sve bude po mome. Hteo sam da se Sunce okreće oko mene. Valjda sam zato uspeo u korporaciji.

Kad se samo setim. I jednog i drugog. I prošlosti i ohoho prošlosti.

Jednom prilikom sam toliko izludeo zbog toga što nisam probao ni jednu od kupljenih jagoda. Sada znam da je to bila šala mojih roditelja koja im se obila o glavu. Pomahnitalo sam otrčao nazad na pijacu i probavao jagode od tezge do tezge, gutao peteljke, blato i svoj ponos. Završio sam u bolnici, otečen kao slonova noga.

Mrzeo sam majku zbog toga.

Problem sa starijim ženama se nastavio sledeće leto. Naravno da me nisu zanimale starije žene. I da, naravno da su me zanimale devojčice. I da, bio sam prosto rečeno, zaostao u odnosu na njih. Ako sam kretao one su već stizale. Ako sam stizao one su već bile daleko ispred, novi krug. Učio sam na sopstvenim greškama. Izabrao sam put posut trnjem. Neiskustvo.

Jednom prilikom kada me je već ne znam koja po redu devojčica, ne znam koji put prošetala i oladila, potpuno sumanut od ljutnje otrčao sam kod stara majke koja je od mladića pravila muškarce.

Oh , živote, puni, radosni – gotovo da je pevala –udovoljiću ti, pružiću ti zadovoljstva koja slutio nisi! Pogledaj me mladiću, pogledaj me mlado biće – oči sam pomerao, tako da sam zapamtio svaki komad nameštaja – dozvoli mi da ti udovoljim – pala je na kolena i krenula se okretati – Pogledaj me mladiću – pogledao sam je a njena matora guzica se pohotno uvijala preda mnom – sve su to dame oko tebe, koje se vrte u krug, u krug, koje ne žele još jedno leto bez svog mladića, bez svog mladog bića! Ah!

kraj.

1. maj 2013 0:07:28 | (15) komentara

cekam sledeci parastos. pitanje je sta ce kicmeno staviti u akvarijum ili terarijum. Josephine je skoncana pojedena, ne bas slavno za sada.
robin, u 1. maj 2013 11:28:06

imash li ideju kako moze da se zavrshi?
ili kad? bash me zanima kako izgleda spolja?
horhe, u 1. maj 2013 14:03:04

parastosom u svakom slucaju. Cekam zaplet, ne tako lep i ipak neko razresenje sindroma zbog neprilagodjenosti. ( za sada je izmedju po mnogim pitanjima, ali se trudi)
robin, u 1. maj 2013 14:29:17

iznenadicesh se.
horhe, u 1. maj 2013 15:55:21

A morao si da začiniš na kraju!
Ovo je komentar iz autobusa.
Weltschmerzgirl, u 1. maj 2013 16:21:28

pa zachini idu na kraju, ne?
a bice valjda i iz fotelje, top shop alike
horhe, u 1. maj 2013 20:01:25

Dođe tako neko vreme kada se okrene ono što nas interesuje.
moonlightgirl, u 1. maj 2013 21:38:49

trebala mi je seksualna frustracija iz detinjstva da bi lirskom subjektu opravdao ponashanje iz prvog dela a i kao put ka sedmom delu, koji si nehotice priblizno pogodila
horhe, u 2. maj 2013 0:07:15

Benedikt koga znam ima sindrom kataklizme
arrow3, u 2. maj 2013 0:24:55

Videla sam, trebalo ti je sve to, dva puta
@arrow, benedikt kog ja znam igra Holmsa
moonlightgirl, u 2. maj 2013 0:56:49

idiosinkrastichan sam na spor procesor, spor internet, inache sam spor
znao sam za raru, ali katakliznuo se, jea
horhe, u 2. maj 2013 1:35:29

izgledaju kao jagode, mirisu kao jagode, imaju strukturu jagode, ali…..
ljupce (Neregistrovan), u 3. maj 2013 22:12:48

izgledaju kao Seltiksi, mirishu kao Seltiksi, imaju strukturu Seltiksa ali su Niksi
(ne ljutim se)
horhe, u 4. maj 2013 4:01:15

Tvoje pisanje trazi predznanje od citalaca.
Gost kod grofice na veceri, u 4. maj 2013 17:10:54

ili Google search…
(trazi radoznale)
hvala
horhe, u 4. maj 2013 21:00:00

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s