HERZ

… treba imati …

Ništa mi drugo ne preostaje nego da se ubijem.
Sve je izgubilo smisao. Rodjen pre vremena, mrtvorodjen ustvari, mrtvoživim.
Shodno tome umro pre vremena, logično kao smrt.

Mladić je ležao u fetusnom položaju na braon ćebetu, na krevetu, u maslinasto zelenoj sobi. Depresija se slivala niz farbu. Plafon se spuštao, a zidovi primicali polako ka centru sobe, gurajući krevet i lomeći pokućstvo.

– Kakva je to buka tamo? razdrao se major iz kuhinje.
Major nije umeo da kuva.
– Hoćeš li ti večerati, nesrećo?
urlao je kada je odškrinuo vrata sobe.
– Hoću tata.
– Hoću tata, pu jebem ti mater dronjavu, ko neka pičkica si, hoću tata. Šta si se skvrčio tu kao govno neko? Izlazi!

Nesreća je prava reč.
Kada bih postigao da izgleda kao nesrećan slučaj.
‘Mladić pogrešno procenio brzinu voza?’
‘Mladić se sapleo na ivici zidine?’
‘Mladić pretrčavao auto put?’

Mrak se nadvio nad gradom, potpomognut gustom maglom. Kiša je bila sitna i neprimetna. Mirisalo je na fosilni ogrev. Na svarene leševe. Nešto što je Zemlja već zaboravila, vadjeno je iz njene utrobe, da bi bilo spaljeno. Predikcija pakla.
Samo će u paklu goreti meso i kosti.
Samoubice imaju rezervisan separe.

Auto put, to uopšte nije loša ideja. Sećam se da na pasareli stoji znak, 4.3m, dovoljno da se ne dočekam na noge. Treba samo u pravom trenutku skočiti u pravu traku, kamion od 25 tona će dovršiti posao.

Mladić je napustio utrobu očevog stana, prošao pored postavljene večere za dvoje, ukrao jabuku i iskrao se napolje.
Vrata su se zatvorila.
Major je izašao iz kupatila u kom je bio da isprazni plastičnu kesu koja mu je bila vezana za nogu i počeo da viče na tišinu.
I na prazninu.
Za sad je primetio da samo jabuka nedostaje.
Razdor u njemu produbljivao se sve glasnije.

Mladić je izlazio iz vojnog naselja, naselja nasilja, i dosegao prečicu za presudu. Prošao je pored bandere koja se isključila. Zastao je.
Semafor je treptao žuto, sve je dozvoljeno. Pogledao je gore. Svetiljka je ostala isključena.
Isključen iz svakog drugog ishoda približavao se pasareli koja je premostila auto put.
Bio je sam. Naizgled.
Strah je bio sa njim. Odlučio je da mu pojebe odluku.

Samo dodji blizu pola i popni se.

Došao je blizu pola ali se nije popeo na ogradu. Ispod njega, saobraćaj je parao tišinu sa kojom se on mirio.

Sada se samo popni i skoči, nema oklevanja.

Popeo se na ogradu i sve je stalo.
Osetio je samo blag ali leden povetarac preko lica. Zatvorio je oči ali je video svetla kamiona. Kada ih je krišom otvorio, provirio samo, saobraćaj se odvijao kao i pre tri sekunde. Pogled krajičkom oka uhvatio je siluetu koja se približavala pasareli.

Uh, moram da sidjem dok ovaj prodje.

Kao da do malopre nije stajao na ogradi, sada je sa velikim olakšanjem, jer njegovoj je kastriranoj odluci ipak nedostajalo herca, stajao uz ogradu i razgledao preko. Hvatao je pogledom svetiljke bandera koje su se u daljini auto puta spajale u jednu vijugavu zlatnu nit pokušavajući da se zagleda što dalje, do suza.
Osetio je suzu od vetra, hladnu, zaledjenu na pola obraza. Okrenuo je lice od vetra i ugledao sečivo bajoneta koje mu se zarilo u stomak. Osetio je kako je proboden, vrh sečiva je udario u ogradu. Silueta koja se pojavila na mostu imala je lice. Oči tog lica gledale su pravo u oči mladića. Sledeći potez bajoneta probio je grudnu kost i mladić je postao truplo na sred pasarele.

Sledeća tri udarca teškog sečiva, ne znamo tačno kog – govorio je inspektor okupljenim novinarima na uvidjaju – oslobodili su srce, koje je isčupano, po proceni doktora golim rukama.
To je sve što mogu da vam kažem za sada…

13. april 2013 0:33:02 | (21) komentara

Onda bi ovo bio kec iz rukava.
moonlightgirl, u 13. april 2013 11:02:59

nije, vishe kao pazi shta zelish
horhe, u 13. april 2013 11:12:45

na kraju je sve proslo glatko, mladic ratko hehe
ljupce (Neregistrovan), u 13. april 2013 11:58:53

Jedino moguća reakcija, a da je zdrava. Samo što to mogu samo retki.
Gost kod grofice na veceri, u 13. april 2013 17:07:39

shaljivo zapaljivo, hehe
goste, koja reakcija?
horhe, u 13. april 2013 17:19:16

Herz je izdrzati te depresije sto donose kapetni i ostale oficiruse. Nema svako HerzA, neko se preda… Herz je herc, treba da kuca, ponekad i jace al da radi. Ne znam da li nije imao Herza ali je imao muda da se bori.
robin, u 14. april 2013 22:18:59

da se razumemo, poshto imam utisak da ste svo chetvoro uchitali neshto shto je meni promaklo…
dakle, lirski subjekat jeste pichkica, nije da se slazem sa vojnim metoda iskorenjivanja ali jeste pichkica, major je samo dodatni pritisak…
samoubistvo, koje nikako da se desi, kao ideja je obichna zelja za paznjom ali dechko ustvari ni ne zeli da se ubije, on vapi za paznjom i bira pogreshan nachin (zaboga nigde nikoga na mostu) jer, ponovicu, on ustvari ni ne zeli da se ubije, to je samo samosazaljenje preokret na kraju je osmishljen da razdvoji takve od onih koji su stvarno resheni da to urade, i kojima uspe
onih koji imaju herca da stave tachku ako je za tachku a ne stalno…
horhe, u 15. april 2013 0:33:04

Pa cekaj sad, jeste pickica jer se nije ubio? Hoce paznju, ok pickica , na taj nacin. Moze da i jede eksere pred kapetanom, ne mora da ide na most i to pust, to mi je promaklo malo. Eto branim tvoj mol-ski lik, iako je tvoj. Pa sta sad, ima takvih sto traze paznju hiljadu, sta ce, nedostatak ljubavi. Ali si ga nekako udenuo u pricu sa kapetanom, gde bi i pametan pukao na zdravo mesto ( bar po profilu iz okolisa kakve pamtim ). Ustvari nisam svatila razmazenu mazohisticku strukturu, da, jos mi je i prica bila previse ocita. A za stavljanje tacke ako treba… hm jeste donekle a nije odnekle. Ok za to treba herza.
robin, u 15. april 2013 1:05:15

shvatila pored ko zna jos kojih pojedenih i naopakih
robin, u 15. april 2013 1:10:47

pichkica je jer samo takvi ‘kao’ hoce da se ubiju
neprijateljsko okruzenje (cale major) je u funkciji trazenja ‘brzog’ reshenja problema
makar i po sistemu ‘ako imam problem koji nema reshenja, reshenje je da nema mene’
a lichno mislim da to nije dovoljno za stavljanje tachke na sopstveno postojanje; duboko u sebi i mali to zna i zato sa ograde umesto da skochi, sidje, ustvari je sve usmereno izbegavanju hvatanja u koshtac sa stvarnoshcu
ne postoji uvek i za svakoga izlaz ali za veliku vecinu postoji ali nedostatak herca da se ka istom krene je stechena slabost
horhe, u 15. april 2013 16:51:54

self-denial
horhe, u 15. april 2013 23:03:54

Ja sam uvek na strani slabi(ji)h. Treba im dati šansu i dovoljno vremena da ojačaju. Ovaj tvoj je pao za primer. I to mora neko…
Weltschmerzgirl, u 16. april 2013 0:31:12

pitanje je da je dobio pravu shansu i dovoljno vremena (i normalnog oca) da li bi je iskoristio ili bi se prenemagao, recimo romantike radi, da bi…
horhe, u 16. april 2013 9:01:20

Dobra priča, horhe. Jbg, skratio si mu muke na kraju, a mogao je preživeti. Butterfly effect i tome slično.
arrow3, u 16. april 2013 12:31:59

da li bi bila dobra da je preziveo?
i kako bi onda izgledala?
horhe, u 16. april 2013 15:31:08

Osećam se prozvano, i šteta je što si požurio s novim postom, kad smo tako lepu raspravu mogli voditi na ovom.
Weltschmerzgirl, u 16. april 2013 18:39:17

mozemo i dalje
(i blize)
horhe, u 17. april 2013 10:33:29

Ovaj post, delo naime. Vidim ga kao jedino moguću, a zdravu reakciju na “okolinu”.
Gost kod grofice na veceri, u 19. april 2013 18:57:58

sad mi je, naravno, sve cheshki jasno
horhe, u 19. april 2013 20:23:43

“nemas herza cek cek pa zasto se zadrzati na simbolu” jao…
AV (Neregistrovan), u 20. april 2013 0:25:26

jao, jaDNo, jA dnO, jad NO?
ne, beda, chemer, nesreca…
svima nam je srce shuplje i poluprazno
pa opet zivimo, mnogi
horhe, u 20. april 2013 1:19:54

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s