U AMBULANTI

 

Benediktov sindrom – skup nervnih simptoma koji se javljaju usled retkog oblika šloga zadnje strane mozga sa efektima na srednji i mali mozak (prim. aut.)

– Dobro jutro, doktore.

– OHOHO, dobro jutro – odgovorio mi je doktor u kostimu Deda Mraza.

–  Znate, ja sam onaj od zimus, onaj sa Benediktom, znate, rekli ste da se, znate, javim za četrdeset dana, znate, na kontrolu.

– A gde vam je Bendža, ostao na hodniku? AHAHAHA! Četrdeset dana, što da vam nije neko umro? AHAHAHA!

Khm, khm, sedite!

Doktor je prišao prozoru koji je bio otvoren na kip i širom otvorio oba krila. Počeo je da skida kostim Deda Mraza, ispod kog je bio uredan beli mantil, košulja, kravata, pantalone na peglu. Skinuo je mantil i zafrljačio ga preko ordinacije, prema čiviluku. Ispade gomila sranja iz džepova. Naravno nije se sam zakčio na kuku nego je zavšio pored kante. Doktor je otpustio kravatu i prebacio mi je preko glave i nastavio da raskopčava košulju, onda se naglo okrenuo i uputio mi je jedan od onih pa dobro šta čekate pogleda, uz jedan pokret rukom, kao odakle da počnem, na šta sam se uhvatio za dugme na košulji. Doktor je izuo cipele, čarape i skinuo pantalone koje zgužvao i bacio kroz prozor i dok sam se zapiljio u svoje dugme koje se zaglavilo u procepu, skočio kroz prozor. Nakon što sam iz ukipljenog stajaćeg položaja, držeći se za dugme kao da sam video odžačara a ne medicinara, sručio u stolicu, grčevito sam uhvatio naslone za ruke, kao da bi me promaja mogla izduvati kroz isti onaj prozor. Nisam se maknuo dok mi se disanje nije stabilizovalo.

Kada sam smogao snage da se pomerim, ustao sam i krenuo sam stidljivo prema prozoru. Nisam odmakao ni korak dva, doktor je bos i golih prsa ali u pantalonama banuo na vrata ordinacije. Bio je u sred rečenice a meni je srce bilo u ustima. Mislio sam da sam se opet šlogirao.

– … u najrazličitijim bojama. Flora prva prevladava strahovima, plavi u svom krilu Harmoniju koja drži Sunce koje greje. Dragi moj, Apolon se smeši sa neba, nektarom omajan povetarac nosi polen preko napupelih livada, kojima odzvanja pesma slavuja, srećnog jer je zima za nama, radost se širi kroz šume i proplanke, na kojima horovi vila i vilenjaka pevaju nežne melodije i sve je nagnuto ka ljubavi. Krv koja struji kroz nas snagom nadošlih planinskih potoka je krv koju treba trošiti samo na one koje volimo.

Da, volimo dragi moj…

– Doktore, je l’ sve u redu? – procedio sam jedva.

…sve je u redu sa vašim krvnim sudovima. Idite sad i zapamtite – PRIMO VERE, dragi moj, PROLEĆE je već počelo, sve dobija drugu šansu, za sve postoji novi početak, svake godine ali ne u januaru. Imajte to na umu.

Kada sam na parkingu ulazio u auto, pokisao kao miš od ovog doktorovog sunčanog proleća, slučajno sam bacio pogled ka ordinaciji. Video sam ga na prozoru, kako mi maše. Ispod istog onog prozora sa kog je malopre skočio, sada sam video kraj terase, koja je bila ni dva metra niže i sa koje se ulazilo u ordinaciju pored, iz koje najverovatnije na hodnik, pa logično opet kod njega.

Doktor je bio u pravu.

nastaviće se…

22. mart 2013 1:02:03 | (13) komentara

Baš ti je uspeo ovaj lik doktora, svaka čast, zamišljam ga kao Robina Vilijamsa. Doduše, ne znam koliko bih volela da mu budem pacijent.
Weltschmerzgirl, u 22. mart 2013 1:55:17

lucidan, ha? da je zensko zvao bi se Lucija, od miloshte Luce
horhe, u 22. mart 2013 2:00:05

Meni je super, bolje razumem takve doktore. Njegov pacijent po pitanju onih crnih oblaka, moze..
robin, u 22. mart 2013 10:37:44

Trebao je nešto da prepiše na recept pa puta dva, pa retard delovanje, ili je prerano objavljen post, bar petnaest dana pre nego što treba.
moonlightgirl, u 22. mart 2013 13:00:31

Ja sam srecna, oko mene sve zgodni, mladi doktori. Kostim omiljenog deke u crvenom zamislim sama.
arrow3, u 22. mart 2013 13:17:49

da, doktor je dobro ispao (shvenk, shvenk), mogao je da mu prepishe i toplije vreme ali vidim da i sledece nedelje ima da zimujemo, koliko i rowena, ali shta sam znao, kada sam pisao bilo je prolece mame mi… djed crveni je upao jer chini mi se da se mi ‘porasli’ radujemo sad prolecu kao ‘deca’ njemu iako su oboje opsene, na stranu simbolika novog pochetka, o chemu sam zapravo hteo, u nastavku…
horhe, u 23. mart 2013 9:21:18

Zamisli, lik se sad naloži (mislim lik iz priče) na proleće i novi početak, al’ ga prolećne vremenske prilike slične današnjim pokolebaju i vrate na pogrešan put, zamisli. Mislim, teško je to sa novim počecima, preteško.
Weltschmerzgirl, u 25. mart 2013 21:25:08

shto se nastavka tiche znam samo da ce zvati Ljutnja i da ide prvog maja, ako do tad ne zarudi, ima da poludi (m)
ma zarudece, do rudimenta…
teshko jeste ako idesh iz minusa (ko ne ide?),
chak i kad je dozvoljen…
horhe, u 25. mart 2013 22:05:47

opet o rari
ljupce (Neregistrovan), u 26. mart 2013 18:57:33

ovaj RARA je legendaran
(na svih sedam nastavaka nece biti promashaj kachiti legendarnog raru
horhe, u 26. mart 2013 20:02:26

Vera u ozdravljenje je pola ozdravljenja.
Weltschmerzgirl, u 26. mart 2013 20:13:51

doktor posmrkao sav polen (i jos ponesto) lepo vreme opet tek kad se zalihe obnove
AV (Neregistrovan), u 8. april 2013 14:39:24

anice, doktor je alergichan na polen, to makar svi znaju sem njega, za poneshto ne tvrdim
kazu chike iz yahooa, obnova od chetvrtka, ovoga…
horhe, u 8. april 2013 21:47:49

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s