REDALJKA

… više od 13 godina ranije …

Težak ritam. Teško ozvučenje.
Nežno plavo svetlo sečeno je prodornim strobom.

Iako su već sve plastične čaše bile upljuvane S. je ipak tražila u šta će sipati svoje jubilarno prvo piće. Trideset i prvo. Viski i džin to još nije probala. Bljak je ali sišlo je niz jednjak.

Šta sledeće?

Smack my bitch up!

Gomila je počela da skače i na svaki pomen reči kučka urlali su kao kerovi. G. je kapirao situaciju. Večeras je noć za snošaj. Neće se pobuniti sigurno. Napila se kao majka. Prava prilika da je zaskoči. Do sad  je skakao samo na muziku.

Od njihovog skakanja tresla se cela zgrada a ne samo sprat daleko iznad krošnji jablanova. Stanari su se možda i bunili, zvali policiju, ali avaj, niko nije izlazio na vrata tako krupnog glavonje. Odgovor je uvek bio isti :

~ Dolazimo samo kad je nešto stvarno važno ~ čulo se iz policije.

B. je sedeo u kupatilu već sat. Razmišljao je šta bi bilo bolje. Možda da je izudara ili da skupi ekipu pa da presretnu njega. Ili jednostavno i on nju da prevari. Ideje su dosezale do toga da se zarazi HIV-om pa da se pomire pa da joj prenese.
Mada, to je bila glupa ideja.

~ Kako si mogla sebi da uradiš tako nešto? ~ rekao je G.
~ Šta? Meni je sve sjajno. Sjajno bajno ~  rekla je S.

G. je svoje ruke spustio na njen struk i za tren je već vodio u spavaću sobu svojih roditelja. Znao je da kad cura popije duplo više pića nego što ima godina ne može da mu izmakne. Večeras je to S. Izmaklo mu je njeno prezime ali saznaće već preko ćaleta, ako mu ikad bude opet zatrebala. S. nije znala da li treba da podje sa njim ali je pomisao o krevetu olakšala odluku. Teške su joj noge. Teške su joj ruke. Teške su joj oči.

Težak ritam. Teško ozvučenje.

Smack my bitch up!

Prva koja naidje biće moja. Sada ću moći da jebem okolo, baš me briga. Ostaviću je za sekund. Kurvetina! Ali prvo da je prevarim. Kad to čuje neće mi izlaziti na oči. Ni ne treba mi. Šta je dve godine, skupiću to opet. Izlazim iz ove klonjare i sve ću da muvam.

Najebala je.

~ Najebala si mala. Sledi jebanje bez kajanja ~ govorio je G. u pravcu polusvesne S.

Medjutim S. je bila u predubokoj anesteziji. Relaksirana od svih briga, zatamnjene svesti, u tamnom satenu. Krevet je bio previše mekan da bi se opirala snu ili bilo kome drugom.
Sa puno strpljenja G. je skinuo svu odeću sa omamljene devojke iako je erekcija pretila da mu pomuti um. Krv je kanula na posteljinu boje krvi dok se po deseti put probijao u svoj veliki uspeh. Dva, tri puta je samo liznuo njene poplavele bradavice i već je svršavao. Kada je izašao iz opijene cure, malo krvi koju je poneo obrisao je prvo o njene tek nikle kovrdžice.

Vrata su se otvorila.
Barem pet klinki čekalo je ispred kupatila. Barem tri su htele da se ispovraćaju.

~ Šta si radio unutra? Ribao pločice? ~ dobacila je jedna.

B. je prošao kroz njih kao kroz duvanski dim. Nije hteo da muva neke prljave kurvice još pritom lujke. Trebalo mu je nešto na gotovo. U dnevnoj sobi bilo još dosta mladog mesa, prvakinja i drugakinja.

Okrenuo se.

Okrenuo se da vidi ko je ušao u sobu. P. ga je i ranije video sa kitom u ruci tako da se nije previše iznenadio. Na kraju bili su najbolji ortaci čak i proveli nekoliko noći drkajući na porniće.

~ Ko ti je ova nakaza? ~ pitao je P.
~ Možda je tebi nakaza ali meni je dala ~  odgovorio je G.
~ Šta ti je dala, pa ona nije na planeti!
~ To ti kažem, daće i tebi! Možeš da je karaš, neće se buniti. Bićeš joj drugi.
~ Drugi? To je strava, ali moram da je okrenem na stomak i da joj bacim majcu preko glave, toliko je odvratna.

I nije se bunila. Nije mnogo ni mrdala. Malo grudni koš kao kad diše i to je sve. Sperma po dupetu i ledjima nije joj remetila san. Tako je dočekala sledećeg.

~ REDALJKA! REDALJKA, REDALJKA LJUDI ~ razdrao se P. sa vrata spavaće sobe.

Smack my bitch up!

Ko je čuo dotrčao je odmah. Svi su na odredjeni način bili oduševljeni prizorom koji su zatekli. Gola pička na krevetu, ovo je zato dobra žurka, imaće sutra u školi o čemu da pričaju.

B. je pričao sa jednom malom kad je primetio da se dobar deo ljudi izgubio iz dnevne sobe, u hodnik koji je vodio negde gde još nije bio. Radoznalost ga je odvukla sa većinom. Muzika se slabije čula. Mozak je trpeo manji pritisak.

~ Ko će sledeći? Gde ste jebači? Riba je van sebe sve će vas pustiti! Šta ste se stisli? ~ drao se P. kao da prodaje lubenice.

Pola njih iz sobe, uglavnom devojčica, već je pobeglo dok je G. tražio naslednika.
Ostala su trojica četvorica najhrabrijih i samo jedna devojčica. Ona je tiho stajala po strani i pokušavala da prepozna svoju najbolju drugaricu na krevetu. Nije smela da je ostavi a nije smela ni da se oglasi kako ne bi završila kao S.

Silovana bez posledica.

Telefon.

Samo da ga se dokopa iz jakne na hodniku i zvaće njene roditelje. Iskrala se neprimetno.

~  Evo ja ću ~ rekao je B.  ~ A koliko vas je već izjebalo? ~
~ Samo nas dvojica. Bićeš joj treći. Brate i to je za medalju! ~ odgovorio je G.

Iznenadjen što je dobio priliku da se svojoj, u njegovoj glavi, sada već bivšoj devojci tako brzo osveti B. je svršio za minut. Za to vreme soba je opet bila prepuna. Ljudi su ipak istrčali samo da bi pozvali sve ostale. Drugarica je obavila jedan poziv i vratila se da im upamti lica. Stala je na vrata i skamenila se. Tri momka koja su osvojili zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju stajali su u uglu sobe. Dogovarali su se nešto, okrenuti prema rulji i licitirali. Već dve~tri pesme niko nije uskakao kao sledeći. Neko će morati da ponovi radnju. Svi očekuju akciju. Uhvatili su da nagovaraju najvećeg štrebera na žurci ali on se nije dao nagovoriti.

Cura na krevetu je počela da se pomera. Spustila je ruke na donji ledja kao da joj je bilo hladno. Osetila je na sebi lepljivu tečnost i primakla je ruku glavi ne bi li saznala šta je. Drugom rukom smakla je majcu i bacila je u drugi kraj kreveta.

Okrenula se.

B. se okrenuo da vidi koga je pojebao.

Usledele su promene boja na njegovom licu. Prebledeo je. Zatim je požuteo. Poplaveo. Pozelenio je. Počupao je kosu sa sebe, zagrizao je pesnicu pošao napred, pošao nazad, napred, nazad. Stao je. Okrenuo se još jednom.

Poslednji put pogledao lice svoje sestre koja se još nije potpuno osvestila i skočio kroz zatvoren prozor.

Pao je roditeljima pred noge.

4. januar 2013 23:59:07 | (19) komentara

O bože. Ako je mene šokiralo, a ja sam imuna na sve, onda znaš koliko je sati. Opet. Podsjeća me na “Srpski film”. Ma šta srpski, na ovozemaljski film. Tako tužno, a tako istinito i stvarno. To je svijet u kojem obitavamo svaki jebeni dan.
astarta@net.hr, u 5. januar 2013 0:12:13

jedino date created 26. april 2008. u Word Properties bi imao da izvuchem u odbranu da je napisano napisano makar tada (iako to moze da se fingira) ali pricha je zapravo josh starija, davno pre ‘Klipa’ i ‘Srpskog filma’, pricha koju sam chuo josh dok sam bio gimnazijalac, negde godina kao i nesrećni likovi, vishe od 13 godina ranije…
jedino shto se promenilo su opijati…
horhe, u 5. januar 2013 0:35:02

Jezim se, jer i dok sam chitala sve je zvuchalo previshe istinito. Mene malo podseca na pesmu “Dance with the devil” od Immortal tehnique, jeste da se teme dodiruju samo na krajevima,ali ipak podseca.
Oloriel, u 5. januar 2013 15:50:43

repchuga od devet i kusur minuta, nice
dobro pa nisam najgorN, njihova je pricha deblja
i vece su shanse da je kod crnaca istina, a hiperbola je uvek dobrodoshla, neshto kao lupa, da se bolje vidi malignitet josh u nastanku, kada ima neke vajde, kasnije kada izbija ochi obichno nema pomocHi…
izgleda da je danas tuzan/ruzan dan, ako se pogleda ovde
a i kroz prozor, zatvoren
horhe, u 5. januar 2013 16:15:55

uzasavaju me price o beslovesnoj surovosti jer se svi toliko trudimo da se pretvaramo da ona ne postoji a toliko dobro znamo da je realna. mozda nije ova prica, ali neka slicna njoj, negde se dogodila i dogodice se opet i opet cu se uzasnuti i iznenaditi kad je cujem i setim se da je bezumna surovost takodje u ljudskoj prirodi
Anoniman (Neregistrovan), u 5. januar 2013 22:38:02

Mene nije šokiralo i uopšte, mislim da je taj tragični obrt na kraju malo nepotreban. Hoću da kažem da neko tvoje mašte i spisateljskih sposobnosti može bolje od ovoga što je, po meni, potez kakav se obično koristi da bi se kod publike izazvao taj efekat šoka, a to je trik koji koriste oni koji nemaju bolji način da privuku pažnju. Ti nisi taj. Rekla bih i da je već viđeno, ali činjenica da je pisano 2008 menja taj utisak. Mnogo serem, hoću da kažem da je trebalo da promeniš kraj, čak i ako si priču preneo u obliku u kom si je čuo. Ono što je uspelo je kritika društva. Verujem da se ovakve žurke u Srbiji danas dešavaju mnogo češće nego što neinformisani (naročito neinformisani roditelji) mogu da naslute.
Weltschmerzgirl, u 5. januar 2013 23:28:33

beslovesno, nova rech, crkv. slov. hvala lepo, molim lepo…
a meni je surovo kada se neko toliko potrudi oko komentara
(pod ‘toliko’ podrazumevam dve prostoproshirene rechenice)
a zaboravi da se potpishe… a tko si ti?
welt draga, zelja za shokiranjem je postojala mozda dok sam je pisao, zelja, valjda, da shokiram samog sebe, shto je do te mere uspelo da je nisam davao na chitanje dugo, dugo…
fala bogu pa sam uznapredovao, bar po tom pitanju…
sada je motiv bio samo da se oslobodim starih pricha, pa negde mora da se pochne, npr. pochetkom godine, eto…
trik, hm, gledala si onaj film, prvo strada ptichica a tek na kraju kraju Hugh Jackman, neki put ne trebash dati sve od sebe da bi postigao rezultat, i onda kazesh ovo je bilo lako…
sve u prichi je namerno stavljeno pod uvelichavajuce staklo, preterano,
jer o preteranom se i pishe…
neki put je najbolje kad hocesh da napishesh pichka da napishesh pichka, pak drugih puta dovoljno je i vagina ili ono dole, i sve ima svoje
(vec podosta serem jer su svi komentari kilometarski pa ne mogu a da ne budem hype)
dobro je da sam neshto uspeo.
horhe, u 6. januar 2013 0:27:22

Samo bih da dodam da se tragedija dogodila još negde na početku teksta, tako da faktički tračigan obrt na kraju, ne postoji.
Pitala sam se kako ćeš započeti 2013…
moonlightgirl, u 6. januar 2013 11:06:52
Tragični obrt postoji, u književnoteorijskom smislu. To što se dešava tokom cele priče možda je strašno i iznenađujuće, ali nije tragično. Možda nečiji subjektivni osećaj bude da jeste, ali jednostavno nije u tom smislu u kom sam ja to htela da istaknem. Možda obrt nije prava reč, jer ne dolazi do velike promene u atmosferi, ali da je drugačije napisano, pijana maloletnica bi obrisala telesne izlučevine sa sebe i otišla mami i tati, bez velike buke, a tako se najčešće i desi u stvarnosti… Razumem zašto bi većina odraslih ljudi koji su odrastali u drugo vreme i takav kraj shvatila kao tragičan…
Evo vidi, čak si i neku vrstu diskusije uspeo da podstakneš, nadam se da si zadovoljan.
Weltschmerzgirl, u 6. januar 2013 13:01:20

Meni je tragično što uopšte može da se nekome digne na mrtvo-pijanu devojku koja ne učestvuje u sexu, nego je kao izduvana lutka, a što je pao roditeljima pred noge, najmanje me briga.
moonlightgirl, u 7. januar 2013 0:35:57

MG, mislish njemu je sve lakshe i lakshe i na kraju mu laka zemlja/beton?
svi, ili skoro svi smo preziveli tragediju ostavljanja u gimnaziji, pa se niko nije ucmekao, ili jeste, ali jako malo njih…
da li su od tog trenutka pochele da se ispoljavaju posledice tog dogadjaja kroz nasha ponashanja, verujem da se brojke oko toga drastichno penju, neko bi mogao posle toga krenuti iz greshke u greshku, pa ipak zelim da verujem da je vecina na greshkama uchila, no samo nagadjam…
ipak sam imao neshto drugo na umu
welt, knjizevne teorije mi je nekad bio pun, da ne kazem, rezervoar, sada se samo vozim na isparenjima, prichaju ljudi da ti plinovi shto se udishu voze kao Mustang…
vremena se menjaju i znam da su ovo promilni sluchajevi, danas verovatno i gori, ali i neoplazma pochne prvo kao jedna promenjena celija
horhe, u 7. januar 2013 0:40:58

vidim kucali smo u skoro isto vreme
to za dizanje u tim godinama i nije neka tragedija, cura je obichno mortus a tip ne, i to ne bude tragedija, prava tragedija, ali tragedija je bila neophodna, jer tragedija je tema u prichi, ne njegova/njihova, nego kolektivna, koja se ogleda kroz pojedinca, uvek bilo
horhe, u 7. januar 2013 1:01:08

Klip 2
Tanja Henry, u 7. januar 2013 1:47:54

Klip 0
horhe, u 7. januar 2013 18:01:08

Tezak ritam price. Da li treba suvisan komentar? Pekad je bolje navuci zavese i ziveti bar u svom svetu, nekom boljem nego sto je onaj sa druge strane.
robin, u 7. januar 2013 22:35:11

pade mi na pamet sada kako je mogao da hoce da se u poslednjem momentu uhvati za zavese ali zavesa nije bilo, mada mi je to malo nategnuto
horhe, u 7. januar 2013 22:55:04

da hoce al ne moze, zavese su u fronclama… (lepa rec).
robin, u 7. januar 2013 23:03:44

e ima i neki vic ovakav…100%
ljupce (Neregistrovan), u 8. januar 2013 23:14:53

kao i tacna (lepa rech)
kako beshe ono, dobar vic i gvozdena vrata otvara?
horhe, u 10. januar 2013 0:01:24

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s