PISMO IZ PODRUMA

… otvoreno pismo samom sebi …

Jutros je u sandučetu bilo pismo.

Mekani beli koverat. Prepoznatljiv rukopis. Crno penkalo. Bez markice. Terasa iznad podruma. Nož za otvaranje pisama. Rukom pisan tekst.

Jedan ulaz bez koga nemaš gde.

Jedini izlaz bez koga nemaš gde.

Dole u utrobi kuće nalazi se tvoja podsvest.

Tvoje unutrašnje biće.

Da li znaš šta sve imaš u podrumu?

Koliko često silaziš dole?

Koliko često zalaziš u sebe?

Vrata se zaglavljuju jer se ne otvaraju često.

Ne misliš o tome dok iznad u prizemlju, u svome svesnom ja,

primaš goste kojima su tvoja vrata uvek otvorena.

Pokazuješ im svoje odaje, vide te gde spavaš, gde piješ jutarnju kafu,

gde se kupaš, spiraš dane sa sebe…

Pokazuješ svoju intimu, onu intimu koja je za pokazivanje,

onu za koju se očekuje da bude pokazana.

Gore se ne vide stvari koje su gurnute pod tepih, one su taloženjem dospele u podrum.

U tebi je nataloženo

toliko tudje prašine, detritusa i djubreta.

I još toliko tvoje.

Ali kada te čovek pogleda tvoje ruke su čiste,

tvoje lice je čisto, namazano je kremom,

namazano je maskom, maskirano je namazima raznih boja

kao jesenje nebo u smiraj dana.

Jesenji zalazak Sunca.

A kada zadje Sunce ti ne možeš da izbegneš podrum.

Nećes ti sići dole, dole je strava.

Ali strava isparava i vraća ti se kao bumerang agregatnih stanja od kojih snovi postaju košmari a košmari postaju more i gube pridev noćne.

Dani postaju more, dani postaju kao more, nepregledni, beznadežni i jednobojni.

Hipnotišuće plavo svetlo, voda i nebo, crno i belo, sivi sneg,

televizijski program koji te guta, kroz koji padaš, u kome se daviš…

Sve manje ljudi pustaš do sebe, niko više ne dolazi na tvoja vrata.

Gosti su retki i misle samo na sebe.

Zatvaraš im vrata. Vrata od sebe.

I vrata od podruma ostaju zatvorena.

Detinjstvo, pubertet, godine studija

ostaju da upijaju u sebe vlagu koja uspomene odnosi k vragu.

Meda bez oka miriše na memlu. Bicikl bez pomoćnih točkova je pojela rdja.

Stara skripta bez podvučenih redova su toliko mokre da bi mogle da plaču.

Moglo bi se plakati ali to je kratkotrajna prevara bola.

Kao kod zubara, igla je tanka koliko i anestezija a zuba je manje.

Zubi nisu uvek za vadjenje. Nekada ih treba lečiti.

Jednom kada je izvadjen iz glave više se ne može vratiti.

Jednom kada izadješ iz glave više se ne možeš vratiti.

Vrati se. Tvoja kuća je tvoja briga.

Ti si briga sebi.

Vrati se sebi.

Od sebe treba da počnes.

Od taloga koji se skupio u tebi.

Ne možeš doveka sabijati u sebe.

Ne možeš svoju prošlost sabiti u podrum.

Počni od podruma.

Vrata od podruma su jedini ulaz.

Izlaz će biti na istom mestu.

Suoči se sa neredom koji se godima nagomilavao dole, vešto zaklonjen od tudjih pogleda, duboko ispod površnosti svakodnevnice.

Okreni se prostoru u kome nema mnogo manevarskog prostora,

okreni se od alibija i izgovaranja sopstvenim demonima.

Ne radi to noću iako su lampe uznapredovale od Aladina.

Ne postoji duh ako ga ne nadjes u sebi.

Ne postoji duh koji će te slušati bolje nego sebe samog.

Radi to svaki dan, svaki dan pri sunčevom svetlu poseti podrum, posveti se dubini,

spusti se ispod, spusti se ispod zakonskog minimuma, nivoa mora, zemlje i prašine,

spusti se ispod zakonitosti koje ti ogradjuju dane.

Spusti se ispod crte koja ti ogadjuje dane.

To na čemu ti živiš, to niko ne može bolje srediti nego ti sam.

Cigani će ti odneti staru kadu ali možeš se i bez kade udaviti.

Kada? Kako?

Počni od izbacivanja, grupnog otpada, hektolitara emotivnog otpada koji te pritiska iznutra.

Zato kuća trpi, zato nema nadgradnje.

Krovni prozori i teleskop uperen u Mesec su svetlosnim godinama daleko od tebe.

Počni od dna. Od zemlje i prašine. Odbaci uspomene koje te sidre u pustim lukama koje su i ptice napustile. Tamo više nema nikoga. Fotografije su bledje od očiju.

Svi su otišli. Raselili se u svoje živote, čiji više nisi deo ili ćeš ubrzo prestati da budeš.

Nema mirne starosti dok se stare stvari ne nadju u antikvarnici. Zalog za starost.  

Napravi u svom podrumu, malu antikvarnicu, bez užasa, užas istresi preko žice.

Bodljikave žice tvoje prošlosti. Tvoje pošasti.

Neće te napustiti ako ih ne osvetliš, ako ih ne osvetliš dnevnom svetlošću, staneš pred njih i počneš da čistiš.

Neće biti lako, to ti garantujem, ali će biti lakše.

Napravi mesta.

Očisti podrum.

Jedan pogled na poledjinu koverte i jasno napisana moja adresa, sa malom fusnotom u odnosu na lice koverte, IZ PODRUMA. Kap hladnog znoja je kanula u kafu. Srce mi je bilo u ustima. Nož za otvaranje pisama nije više bio na stolu.

4. septembar 2012 23:14:46 | (21) komentara

Jako lepo napisano i moze se shtosta nauchiti i shvatiti
Oloriel, u 5. septembar 2012 0:26:05

hvala ti za nauchiti ali i za potencijal
ova pricha je posve (bez)lichna
samim tim nazalost krajnje nepretenciozna
horhe, u 5. septembar 2012 0:41:11

prizemlje bez sređenog podruma
ko u skupštini glas iz bodruma
thirstydog1, u 5. septembar 2012 4:04:22

a i sise blede od arneric nede
i tata bi sine
nego shto ti ne spavash?
horhe, u 5. septembar 2012 10:53:33

savršeno. ovo je savršeno.
bongala, u 5. septembar 2012 11:50:13

eh sad, znam da ti volish to samopreispitivanje
horhe, u 5. septembar 2012 12:08:51

Interesantno koncipirana samopomoć.
Weltschmerzgirl, u 5. septembar 2012 13:12:02

da, a to je poenta…šta sve ima u podrumu… uuuu samo kad skinemo povez… samopomoć, true.
bongala, u 5. septembar 2012 13:17:40

‘mogu da radim za vas i sa vama ali ne mogu umesto vas…
i zashto ovaj sat stoji?’
horhe, u 5. septembar 2012 14:54:23

Sve si otvorio ovim zatvaranjem.
arrow3, u 5. septembar 2012 15:18:27

chitam da su u trendu otvorena pisma
pa eto da ne budem de mode
horhe, u 5. septembar 2012 15:51:25

tuzno za onog u podrumu
ljubi ga majka (Neregistrovan), u 6. septembar 2012 7:52:19

gde god sam naisao na more, stojalo je ispred mora “nepregledno”, to mi je ovako upalo u oko kao zanimljivost, a onako gledano, nema zamerki, nema greske, sve precizno
duledudule, u 6. septembar 2012 14:12:50

podosta tachno, rekao bih nepregledno i tuzno
ali ni to ne bi bilo dovoljno precizno
horhe, u 6. septembar 2012 19:19:03

zubi sami ispadaju
ljupce (Neregistrovan), u 7. septembar 2012 8:19:49

shto se vishe trudim sve vishe gubim
pocheli su da mi ispadaju zubi…
horhe, u 7. septembar 2012 14:15:22

Aplauziram s obetri rukice!
AirHeadAlice (Neregistrovan), u 8. septembar 2012 12:28:02

ocistis podrum i prebacis sve na tavan
surreal, u 8. septembar 2012 13:00:10

…Očistiš i nabiješ sve pod tepih…
Weltschmerzgirl, u 8. septembar 2012 18:21:18

možda bi se posle tog ciscenja naslo nesto i za zadržati…?
duledudule, u 9. septembar 2012 2:37:55

nekakva relikvija, shta ti ja znam…
horhe, u 9. septembar 2012 11:50:31

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s