MAČKE U PROZORU

… sloboda na pomolu …

Peep show u de Pijpu! Pijp šou! Pij! Upij! Upijaj!

Roxanna ne moraš upiti to crveno svetlo.
You don’t have to put on the red light…
Ne slušaj Stinga on sigurno nije uboo poentu.

Subota je uveče, povešću te preko kanala, mala, povešću te kao Brett Anderson, leaving you without a breath. Znam da si radila, rodila, sve si uredila, pušiš iako te to ubija.
Zar nismo svi takvi?
Svakog dana se trudimo da pridjemo konačnosti, život čine male stvari i male stvari ga raščine.
Nema čini, nema magije, sve se ugasi.
Gasiš cigaretu, dole u kanti, dole u djubretu ostale su uspomene nerodjenom mornaru.
Ali ne marim.
Zasmejavaću te, plesaćemo, pleši sa mnom, posle ćemo ići da se vozimo.
Vozićemo se do Haarlema i nazad, do Danske i nazad.

– Nemam dileme u vezi sa tobom, Hamlete moj!
– Kada si poslednji put dočekala zoru van svog prozora?
– Ali i u ovoj tvojoj Bubi ima prozora, opet će staklo da me deli od prizora.
– Ali mogu krov da skinem, nebo je granica, hoćeš da ti pustim ‘Bube’?
– Let it be?
– Neka bude.

Sve je u redu. Sve u uredu je ostalo kao svakog petka. Braon kožna fotelja, kancelarijski nameštaj ostaje bez nade. Nada lakša od jednog metka.
Njena koža boje čokolade.
‘Onog trenutka kada je pustiš pod kožu, plesaćeš po nožu.’

Ne vraćam se.
Izlazim večeras i sve je potčinjeno noći.
Učiniću je srećnom jer subota je dan za sreću, subota je dan za noć.
Večeras ću piti iako mi ne prija, večeras ću se zabavljati iako mi ne prija, idem medju ljude iako mi ne prija, idem medju ljude da bih je pronašao.
Naći ću je slobodniju od svega na mestu slobodnom od stega.

Peep show u de Wallenu! Devil in! Deliverin’! Rosanna are you?

Ne slušaj Toto ionako se zove kao neki keks.
I can see your face still shining through the window on the other side Rosanna, Rosanna…

Sve što sam hteo je da se ujutru probudim u tvojim plavim očima. Ali ti si radila plavim noćima. Spavala do kasno. Uvek sam se budio prvi. Uvek bih se budio prvi da smo nekada postali zajedno. Ali to se neće dogoditi, to je jasno.
Nedelja je božji dan, dan za odmor.

Nedelja uveče je oproštajno veče.

– Zar ti ne radiš ujutro, javićeš da si bolestan?
– Javiću da sam slobodan.
– Znači ja sam ti kao oproštajni poklon, počastvovana sam!
Hoćeš da ti pustim neku pesmu od ‘Kamenja’?
– Come on?
– Hajde.

Rosanna me je ispratila na Schiphol, ostavio sam joj auto da može da se vrati u grad. Imao sam kome da mašem. Malo je plakala iako smo zajedno proveli samo jedno veče. Nisam još odlučio gde ću odleteti ali odavde svakako imam veliki broj opcija. Najviše, najvećih, prozirnih, prozora u svet.
And I’m gone.

Like a rolling stone.

1. septembar 2012 0:01:11 | (15) komentara

Trebalo bi da procitas nesto od tog Bukovskog…
Weltschmerzgirl, u 1. septembar 2012 0:06:49

pa da dobijem injekciju samopouzdanja,
neka hvala ali injekcije ne pijem
horhe, u 1. septembar 2012 0:19:05

Trebalo bi da se živi kao taj Bukowski..a možda ipak Sting, a možda i Bob.. a možda i kao ja i ti i i ona, mi…
moonlightgirl, u 1. septembar 2012 11:00:28

trebalo bi da se zivi, to se slazem
horhe, u 1. septembar 2012 11:20:44

Wherever he laid his hat was his home.
arrow3, u 1. septembar 2012 12:04:19

“život čine male stvari i male stvari ga raščine.”. Uvijek nađem neki citat koji mi se mnogo sviđa. Poznajem puno ljudi koji pišu kao Bukowski a nisu ga nikada čitali. Da, ne da bi trebalo živjeti kao Bukowski. To ti život sam odredi. Nego, ako si živio životom kakvim je on živio, onda pišeš takvim stilom. Kao što reče Buki: Ti ne biraš pisanje. Pisanje bira tebe.
astarta@net.hr, u 1. septembar 2012 12:10:20

Rowena, izabrala si mi hit dana, vikenda
astarta, nisam chitao tako da mogu samo da vam verujem, tebi i Welt,
lepo je kad ima neshto svidjajuce, male stvari
horhe, u 1. septembar 2012 12:13:59

Nego što me odmah ubaci za prijatelja? Je l to neko nabacivanje il šta? Lol. Btw. 16 ljudi me je dodalo za prijatelja a ja ne znam koji su to ljudi.
astarta@net.hr, u 1. septembar 2012 12:33:28

Evo ja sam jedan od tih ljudi, ali nije bilo nabacivanje. Ne bih rekla da naš autor živi kao Bukovski, ali slučajno znam da ima dovoljno živu imaginaciju da kroz ove svoje reči živi i tuđe živote…
Weltschmerzgirl, u 1. septembar 2012 12:41:02

Mačke mogu uvek da žive bar u prozoru
moonlightgirl, u 1. septembar 2012 14:13:32

shto odmah? tu si vec nekoliko punih meseci
nabacivanje rechi, perhaps, da imam vezu za ubiti bol, lol
o autoru:
autor zivi kroz prozore, shto shiri pogledi, bolje se zivi
horhe, u 2. septembar 2012 11:35:06

dobra!
a ovo mi se najdojmilo:
“idem medju ljude iako mi ne prija” e tako ljupce zivi…a i autor nije daleko
ljupce (Neregistrovan), u 2. septembar 2012 22:11:43

bio je ovo 1 lep vikend post, kao vikend roman hahaha, mashtarija kako bi bilo dobro da 1 petak sve ostavimo i odemo da se nikad ne vratimo, zivot je lep, makar u Amsterdam ili gde god ali ponedeljak je neumoljiv
ipak se pojavio i doneo sa sobom povratak
u buducnost/realnost, neshto na st…
horhe, u 3. septembar 2012 10:21:35

Septembar je lepsi in here
AirHeadAlice (Neregistrovan), u 8. septembar 2012 12:18:29

Septembar je lep, za sad!
horhe, u 8. septembar 2012 23:14:04

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s