DISTORZIJA

… Dolby surround …

Probudio sam se sa, sam se sa bolom, sa bolom koji je, koji je, sinoć zamaskiran Ibuprofenom, 1200mg, 1200mg, film tablete. Da li se u, da li se u odjavnoj špici pojavljuje posveta, posveta, ‘perforiranom želucu’? Nikada neću saznati. Čim prestane tišina, čim prestane tišina u bioskopu pokupim se, pokupim se i odem, ne obraćam pažnju na slova. Voleo bih da postoji Dolby surround tišina, Dolby surround i da može da se kupi, užasna distorzija mi cepa, mi cepa bubne opne od kako sam, kako sam napravio prvi pokret glavom, prvi pokret glavom. Noga na krevetu se iščašila, iščašila od ostatka kada sam pokušao da, pokušao da ustanem. Dobar izgovor da ona ne dodje, da ona ne dodje večeras, ne bi mogao ponovo da je slušam ni za desetak minuta talentovanog sisanja kurca. Ruka me toliko boli da mi glava pulsira i gubim, i gubim ravnotežu. U slomljenom ogledalu, ogledalu, to izgleda groteskno.

Ustao sam. Nalet bola me je prostrelio kroz potiljak. Ravnomerno se razlio od karpalnog zgloba do vrata. Vrata su iskliznula iz ležišta. Uz vokalizovanu muku ih otvaram zdravom rukom. Mogao sam ostati doveka zarobljen u iznajmljenoj sobi sa slomljenim krevetom, lampom, načetim NSAIL-om i praznom limenkom Sprite-a. U toj ljubičastoj kutijici za spavanje, sobici za utehu večitih studentkinja, trpanje sponzorušica, karanje neshvaćenih umetnica, grebarniku za snošaj, nadzemnom grobu, peti sprat zapravo, postoji i šaka jada prozora okrenutih ka svetlarniku ali od toliko svetla ni zelene alge ne bi imale za fotosintezu. Sećam se kad je krevet prvi put slomljen, jedna debela je toliko skakala po meni da mi ničega nije bilo žao, samo da sam izvukao živu glavu.

Zglobni autobus je toliko razglobljen da me i leva ruka boli pokušavajući da se držim pod harmonikom za njene falte. Melodija koja mi rastvara sivu masu podseća na otvaranje i zatvaranje mešine, osećam taj vazduh koji mi zuji kroz uši.

Ili je do autobusa.

Setim se njene suknjice na falte, samo sam to zapamtio. Bilo me je sram da nam se pogledi sretnu, taman posla da je pitam za ime. Ekskurzija, sedmi razred, nazvao sam je Ana. Većina devojčica ima deo Ane ili celu Anu u imenu. Kad porastu dobiju još neka slova, kako koja. Ne obraćam pažnju na slova, to je već jasno, ali suknja zato… Suknja na falte koštala me je mnogo u životu, nadoknadivog i nenadoknadivog, zato sam danas prazniji nego juče. Ne vidim da će se to promeniti ni sutra. Reka koja je donosila vodu u jezero mog postojanja usled jakog zahladjenja u medjuljudskoj komunikaciji zaledjena je kao oči jedne prave Ane koja je zbog mene jednom obukla suknju na falte. Na drugom kraju otoka bez prepreka odnosi iz mene floru i faunu mog utemeljenja u ovom okruženju a vremenom populacija misli i emocija odumire, podižući nivo mulja u odnosu na bistrinu. Tešim se da će kroz vekovima udaljene porcije vremena potencijalna energija tog organskog otpada nekog ugrejati pred spavanje.

Vetar šiba, pojačava distorziju, čujem i treći instrument, neki limeni duvački. Nepodnošljivo je. Ali kad desnu ruku izvadim iz jakne, manje me boli. Hladnoća deluje analgetski, otupi mi senzorijum. Znam zašto ne reagujem. Nadražaji postoje, kao i spoljašnja sredina, postoje i receptori ali su ispali iz ležišta.

Voda ne miruje.

Deset je stepeni a deveti je avgust.

Ne znam kako izgledam. Reklo bi se mirno. Samo čovek koji šeta oko jezera, 7 km u 6 popodne, radio je do 5h, četvrtak je, sutra neće raditi, treća žena je na jogi, dvoje dece bi mogli biti na engleskom, pas će čekati svoj red.

– Šta ti je sa rukom?

– Ma ništa.

Jesi pokupila decu ili da idem?

11. april 2012 1:01:17 | (21) komentara

Crni, cuvaj se tih falticnih…Za tisinu danas niko nema vremena…
a ti se drzi sledeceg
Frank Black – Hang On To your Ego
Ilijana, u 11. april 2012 1:30:14

elem, dakle tako me vidish?
svidja mi se izvodjach
moj ego je Leg’o…
horhe, u 11. april 2012 2:07:03

A Superego na odmoru.
bongala, u 11. april 2012 9:40:24

Id mu najbolje ide
horhe, u 11. april 2012 10:22:45

Id ide, ide Id, Idi u Id, U Id idem, Idem u Id. Ide Id!
bongala, u 11. april 2012 12:06:15

Idi Brit, idi bre, brit pop, pop bre, bre brit, britva bre, seci skota!
horhe, u 11. april 2012 12:12:56

Šteta što ne pada kiša, pa da se kad ovo pročitam iz kreveta, kao što jesam, samo okrenem na drugu stranu, pokrijem preko glave i nastavim da spavam… Suprotno očekivanjima, Ego je ipak najzajebaniji od tri…
Weltschmerzgirl, u 11. april 2012 13:42:29

S brufena pređem na zodol baš kad jako boli.
I brinu me ta deca, ko zna jesu li stigla kući?
@ Welt, naručiš kišu od 22 do 06
@ Horhe, štampaj tu kišu bre
moonlightgirl, u 11. april 2012 19:28:00

distorziona kisha u najavi…
arrow3, u 11. april 2012 20:29:17

ostavimo se na trenutak austrijskog psihica,
on je ionako SF
shta je sa pripovednim postupkom?
zashto je to propushteno?
i ko je to odobrio?
zashto su kids i dalje na engleskom
i da li ce se ikada vratiti?
(u mnogome zavisi od vremenske prognoze za Veliku Britaniju)
npr. distorziona kisha je vecheras izdala,
a ko izda…
horhe, u 12. april 2012 0:24:03

Nije da nije primećena težnja da se tok pripovedanja podredi toku buđenja svesti junaka, samo je prvobitni utisak bio jači i u glavi je odjekivalo još dugo, mora da sam bila pod uticajem, ali to je valjda dobro… Sad nešto razmišljam, što ne ode da sredi tu ruku, je li to mazohizam, autodestruktivni impuls, i šta bi na to rekao čika Frojd?
Weltschmerzgirl, u 12. april 2012 1:09:12

Tvoj povratak u ID, vraća optimizam u kreativnost mladih. Terminološki: Ne mogu da razlučim da l’ studiraš muziku ili medicinu, ali vidim šta ćeš biti “Kad porasteš”.
Gost kod grofice na veceri, u 12. april 2012 8:40:35

hehe grebarnik za snosaj, to jos nisam cuo…
duledudule, u 12. april 2012 10:39:06

grebarnik je svakako skromniji od jebarnika, pod obavezno se iznajmljuje, ima laminat 400din/kvadrat i nema slike na zidovima
pouzdano znam iako sam nekakav doktor
mada sam bolji u pripovedachkom postupku za chiji tok bejashe bitna povredjena ruka ali ne i za epilog, sam postupak je korishcen za oslikavanje karaktera jer mi se od deskriptivnog portretisanja malo kenja
nezbrinjavanje ruke je kao kazna podsvesti za unoshenje nemira,
preuzimanje odgovornosti neodgovornoshcu
frojdovsko je pitanje menjanja cura, zar ne?
I bash me zanima shta cu biti kad porastem?
horhe, u 13. april 2012 0:44:53

bices, kad porastes (to je ono kao “ziveli su do kraja zivota”)
duledudule, u 13. april 2012 3:53:36

bicu u klin, bicu u plochu, bicu u vrecu, dok ne skoncham u smecu…
horhe, u 13. april 2012 10:50:49

bicu doktor za majmune
horhe, u 14. april 2012 13:43:20

zar vec nisi?
ljupce (Neregistrovan), u 14. april 2012 22:10:13

na neki nachin da
horhe, u 15. april 2012 0:11:13

ljubi te prošli, sadašnji i budući organski otpad
larissa , u 16. april 2012 19:25:06

zivelo chitanje pred spavanje!
(u nedostatku pornografije)
horhe, u 17. april 2012 19:47:20

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s