EPIGON I KORIFEJ

…or joker and the thief ?

Snovi su uzani granični pojas koji je dodirivao dva sveta.

Uzan kao obrisi Sunca koje je sakrio Mesec.

Njihovi snovi su bili veliki.

Epski.

U ulici Grosadmiral Princ Hajnrih br. 17 svanulo je uskršnje jutro. Pismo u kome je spomenuto sećanje na Krakov spakovano je u beli koverat i uredno adresirano. Blago nagnuta ali posve jasna slova otkrivala su diplomatsku odmerenost i popriličnu smirenost. Čaj od mente hladio se na kuhinjskom stolu.

Na drugom kraju grada ali ne predaleko, na suprotnoj obali reke Spri jedna soba krcata je cvećem. Crvene i roze ruže budjenje čine mirisnim, soba odiše svežinom. Uzvišena postbarokna ogledala stvaraju slike neponovljive prirode. Iako aprilsko Sunce oduzima deo njihove srebrne hladnoće stvarajući blještave bele odsjaje jedino se zlo ogleda u njima.

Imao je svet u rukama.

Sanjao je taj san i ranije. Svi njegovi likovi bili su na dlanu. Video ih je jednom davno u zemlji u kojoj je živeo, sedeli su u mehani ili su jahali magarca, plakali su na sahrani ili su trčali niz makadam, molećivo su govorili ili su pripovedali.

Nosio ih je sa sobom. U časovima potpunog prepuštanja sa mirisom čaja od mente u sobi unosio je život u njih. Trag na papiru postao je neobrisiv. Jedan novi svet po ugledu na prošli nastajao je iz dana u dan.

Sanjao je svet u rukama.

Snovi su kadkad postajali košmari jer iako budan pun sebe i siguran u priče koje su mu pričane svoju podsvest nikako nije mogao da kontroliše. Kontrolisao je sve oko sebe. Sve ih je imao u šaci. A šake su rasle i rasle. Likove koje je brisao nikada nije ni video. Samo ih je brisao. Odsečni potezi na potpisu za otpis. Vraćali su mu se u snove. Budio bi se sam u prostranoj sobi koja je izgledala ženstveno zbog ruža i gutao lekove o kojma nije znao ništa.

Ujutro bi nastavio da gradi jedan novi svet po ugledu na neki budući. Tragovi te arhitekture su ostali preduboki.

Dest dana kasnije opet će sanjati.

Deset dana kasnije oni će se sresti.

Deset dana kasnije Mesec će pomračiti Sunce na gotovo dva sata.

Ideja o mostu koji spaja i razdvaja, granici izmedju dva sveta, našeg i njihovog, ovostranog i onostrnog, o mostu sa 11 lučnih otvora starijem od kontinenata došla je u snu. Bila je sreda.

Ideja o Lebensraumu koji će omogućiti novi život novim, čistim ljudima došla je u snu. Bio je siguran u nju kao što je bio siguran u protokol koji ga očekuje u toku prepodneva. Bila je sreda.

Audijenciji nije prisustvovalo mnogo ljudi.

Ivo Andrić je predao konzularne akreditive kancelaru Hitleru.

Hitlera je igrao Sean Penn. Andrića je igrao Johnny Depp.

Sean Penn je bio od plastike. Johnny Depp je bio od silikona.

15. mart 2012 17:51:46 | (15) komentara

Mnogi bi ti osporili ovu i ovakvu paralelu, razumem ih, da ne znam koliko si stvarnog ogrnuo plaštom fikcije, ne bih verovala da nisi baš sve izmislio. Usudila bih se da pretpostavim da bi se bar jednom od glavnih aktera priča svidela.
Dobra ideja za scenario, iako mi kraj nije omiljeni deo. Šteta što takva tematika verovatno nikog ne zanima…
Weltschmerzgirl, u 15. mart 2012 20:12:27

Ivi? Adolfu? Sumnjam…
Penu? Depu?
ti prevedi poslacu im n’adresu.
kraj je onaj okvir koji ostane kod pomrachenja, retko se vidja, kada bih pisao ono shto zanima mnoge verovatno bi mi se glava nadula kao Vesni Dedic ili bi mi izrasli silikoni i izgledao bih kao JElena BACHic ALImPICKA
horhe, u 16. mart 2012 0:06:33

Od cega to rastu silikoni, da pocnem odmah?
Weltschmerzgirl, u 16. mart 2012 19:23:05

oke, ali pre bih da prokomentarisem komentar
jebacpicka – predivno, zaista.
ljupce (Neregistrovan), u 16. mart 2012 20:31:17

pa od Johnny Depp.a
horhe, u 17. mart 2012 0:06:15

Ne znam da li su se zaista sreli, znajući da je Andrić bio poslanik vlade u Berlinu do izbijanja II s.r., a možda i zbog same “slabosti” prema liku i djelu Ive Andrića, moram da primjetim da je ovo jedan od najboljih postova koje sam pročitao za 4 godine koliko sam tu.
gozza, u 17. mart 2012 1:30:55

sad bi verovatno bilo previshe da te pitam ‘Zashto?’
jesu, sreli su se…
horhe, u 17. mart 2012 7:41:54

ne znam jesi li imao do sada, ali se ne secam da jesi, neku pricu u kojoj si spojio fabulu karakterističnu za price i inteligentni haos iz pesama. ako nisi, sad imas
Bx (Neregistrovan), u 17. mart 2012 19:19:08

inteligentan haos, that’s a good, that’s a good idea, I like that!
horhe, u 18. mart 2012 0:01:51

pročitam post, a u poslednje vreme samo čekam koja je sledeća slika
moonlightgirl, u 18. mart 2012 0:23:37

bash se uklopilo, a? maglichast post o Andricu i Andricev venac u magli, jbg nisam mogao da pronadjem Adijev spomenik, trt…
horhe, u 18. mart 2012 12:51:43

Ne znam za spomenik, ali ima u Berlinu Adijev rov, koji kad odeš tamo moraš ponovo da prokopaš pošto niko neće da ti kaže gde se tačno nalazi. Možemo da idemo da slikamo…
Weltschmerzgirl, u 18. mart 2012 12:56:45

chuo sam da je nekakvo AH ogledalo hit
mada shta ce mi ogledalo kad imam 3G telefon,
slika i od napred i od nazad
vazda bio biohazard.
horhe, u 18. mart 2012 13:08:13

Odsečni potezi na potpisu za otpis… pa onda ono, Deset dana kasnije opet će sanjati, deset dana kasnije oni će se sresti, deset dana kasnije Mesec će pomračiti Sunce na gotovo dva sata, svidja mi se taj prelaz, suptilan je, gotovo neprimetan, od sanjanja preko sretanja do pomracenja.
duledudule, u 18. mart 2012 18:45:38

taj dan je stvarno bilo pomrachenje, suptilno ali pomrachenje, meni pak ostaje u senci kako su svi koji su prochitali doziveli kraj, osim Weltschmerzgirl kojoj se ne svidja, mada me uvek interesuje malo dalje od like/no like
horhe, u 18. mart 2012 19:51:17

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s