POSLEDNJI VOZ KUĆI

… 13 godina ranije …

U prozorskom staklu kupea broj devetnaest video sam četiri uspavana lica. Neonska svetiljka na plafonu treptala je neprestano, satima, još od početne stanice. Kad bi svetlela pojavljivala su se kompaktno rasporedjena na tri uzglavlja. Kad bi prestala da stvara privid mrak u kupeu je postajao sličan onom  koji je zaposeo svet van voza kojim sam putovao kući. Tokom celog dana oblaci su se navlačili na nebo. Voz je tutnjao kroz planinsku pustoš. Nisu se videla nikakva svetla vani. Mesec je bio zakriven. Mrak planinskog krša i mrak tunela razlikovao se samo po zvuku koji je dopirao kroz blago odškrinut prozor. Iako je bila zima i napolju bilo barem deset do petnaest ispod nule otvorio sam prozor jer je grejanje radilo preko svog maksimuma. Miris jednog od saputnika kao i deo prtljaga primorao me je da pustim zimu unutra.  Pored toga bilo nas je desetoro u kupeu za šest osoba, od toga petoro na strani na kojoj sam sedeo.

Mladić i devojka  i njihovo troje male dece, pravilno rasporedjenih preko roditelja spavali su na dva sedišta do mene. Preko puta mene mladić i devojka sličnih godina spomenutim roditeljima zaspali u ljubavničkom zagrljaju tako strasnom; izgledali su mi kao da su se juče zaljubili jedno u drugo. Pored njih, baba koja je na pijacu nosila tri plave kofe. Ceo vagon je zaudarao na ovčiji sir i njene noge koje je oslobodila obuće. Nije prestajala da hrče. Odmah do nje, najbliži vratima, sedeo je stariji čovek. Ni oka nije trenuo, zasigurno znam jer sam budan od polaska i stalno razgledam privremene cimere. Bio je sveže obrijan ali i isečen na više mesta po vratu gde su se napravile sitne kraste. Oči su mu bile iste veličine kao kraste a ispred njih su stajale velike naočare sa istom takvom dioptrijom. Kosa zalizana u stranu, masna kao da je koristio sam loj a tako je i mirisao. Za prvaka u smradu on i baba bi podelili prvo mesto. Teget flanelsko odelo kao da je od laboratorijske krpe šiveno bilo je odlična podloga za perut veličine zrna pirinča. Bela košulja, braon kravata sa dosadnim dezenom, crne zimske cipele i  bele vunene čarape. Sve vreme puta čitao je dve male knjige od kojih je jedna bila ’Sanovnik’. Medjutim uvek mu je nešto u prepunom hodniku  odvlačilo pažnju.

Na posletku je i on zaspao.

Probudio se minut-dva pre nego li će voz stati. Ljudi u hodniku sedeli su na koferima na podu i pomoćnim stolicama. Nije bilo mesta da se prodje ni levo ni desno iz kupea.

Voz je naglo zakočio i svi iz uskog prolaza vagona bili su pomešani kao turšija.

Svi koji su spavali probudili su se, makar na tren. Napolju mrkli mrak. Crno do tamno-crno. Hladno do led ledeno, ni snega ni kiše, samo crno. Čovek sa sitnim očima skočio je istog trena kad je voz stao. Spakovao je svoju literaturu u unutrašnji džep sakoa, svukao crnu perjanu jaknu sa police, uzeo torbu  i hitro otvorio vrata. Krenuo je brzo da preskače preko ljudi i kofera u mračnom zakrčenom prolazu. Niko mu se nije sklanjao sa puta ali je on bio odlučan da izadje. Užurbano je sišao sa voza i došao da prozora u hodniku u visini našeg kupea. Voz je polazio. Nisam ga video samo sam čuo glas.

~ Koja je ovo stanica? ~ potpuno nezainteresovano pitao je neko iz hodnika.

~ Ne znam. I ja sam prvi put ovde ~ odgovorio je čovek sa malim očima.

13. januar 2012 15:11:01 | (15) komentara

taj mali covek sa malim ocima lici na mene
ViRiVi, u 13. januar 2012 16:22:30

stanica za sva slomljena srca
duledudule, u 13. januar 2012 17:15:30

A ko bar jednom nije poželeo da sedne u voz za KoZna?
Interesantna percepcija stvarnosti za jednog …godišnjaka.
Weltschmerzgirl, u 13. januar 2012 17:30:57

Zato ja volim da putujem vozom.
MoonlightGirl, u 13. januar 2012 18:19:59

Takvi vozovi više ne postoje.
Gost kod grofice na veceri, u 14. januar 2012 15:47:12

interesantno kako ste kroz komentare doziveli poslednji voz kuci
potpuno drugachije od mene, da li sam napisao neshto shto ne vidim?
horhe, u 14. januar 2012 19:59:32

One way ticket?
Lanna, u 14. januar 2012 20:44:44

a to se zapravo zaista zbilo…sta hoces bar si sedeo u kupetu
ljupce (Neregistrovan), u 14. januar 2012 23:38:08

Nije toliko bitno šta si ti napisao koliko kroz kakve naočare se čita.
Ja imam sočiva pa sam konačno skapirala iz prve!
Bx (Neregistrovan), u 15. januar 2012 0:08:32

beznadezni voz za nigde, zove se srbija…
doktor (Neregistrovan), u 15. januar 2012 22:42:26

no way ticket,
kao shto kaze doktor
nije on dzabe doktor specijalista.
horhe, u 16. januar 2012 0:04:58

i ja sam shvatio kao voz, bolje da sam cutao
Mario2002, u 17. januar 2012 8:48:49

a deca su pevusila sekine hitove….
nufeta, u 17. januar 2012 14:34:22

ko(me)(voli)me(n)tar
AirHeadAlice (Neregistrovan), u 17. januar 2012 15:19:06

radio Teheran, ko me je voleo?
okrenem se oko sebe, prevrnem se iz sebe
i samo cutim i tako ceo dan i tako ceo put, uf…
horhe, u 18. januar 2012 1:23:25

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s