PUT DO GROBA

… vreme je za umirenje …

Ispod tezge nisu samo zgažene salate. Na pijaci, ispod tezge, možeš da nabaviš i dečiju pornografiju, zoofiliju i nekrofiliju. Zgažene golubove i raskomadane pacove skuplja Šilja. U gradske pijace ga je ubacio njegov ćoravi šurak. Istina je da nije video na jedno oko od kad su ga napale pijačne mačke. Bile su veličine engleskog buldoga i kretale su se organizovano, kao pogrebna povorka.

Snežana je izgledala isuviše jeftino. Napadno se šminkala i nikada nije nosila brushalter.

– Kao prvo ja ništa ne moram – govorila bi kada bi joj gazdarica naredila : – Sad moraš da počistiš salon –  a onda bi ćuteći uzela metlu u ruke i počela. Sagela bi se da pokupi dlake u djubrovnik a iz majice bi joj ispao drveni krst, kao onaj za kojim ide pogrebna povorka.

Ciganka bi nakon što bi otvorila karte zapalila cigaretu. Raja i Vlaja, kako su ih zvali njihovi najbliži, izvadili su iste novčanice i spustili pred gataru.

– Vidim smrt. Čuvajte se deco – govorila bi svakome ko dodje. Htela je na veliku brigu da izmuze veliku svotu od svojih mušterija. Iako nije stvarno videla budućnost neki put je morala i da pogodi.

U kući u kojoj su braća živela, medju njihovim najbližima, vladala je smrtna tišina, slična onoj koja vlada u pogrebnoj povorci.

Ružica je čula i videla toliko zla u kući svojih roditelja. Leta Gospodnjeg kada je trebala da upiše fakultet, odlučila je da pobegne od kuće. Pobegla je u manastir. Ni sa dvadeset i dve nije bila razdevičena, postala je seda pre nego što je ostarila. Nije se ni šišala ni brijala. Religija joj je postala profesija. Njen najveći greh je bio odsustvo života. Smrt je za nju bila prilično romantičan dogadjaj. Romantična joj je bila i pogrebna povorka.

Proka se maskirao u naučnika. Ustvari i nije se mnogo maskirao, već je bez ikakvog kostima izgledao dovoljno štreberski. Promenio je samo leptir mašnu. Na maskenbal je došao sa jedinim, pa samim tim i najboljim prijateljom. Ovaj je bio ljubomoran na njegov IQ ali je to lako rešavao pred ogledalom, govoreći:

– Ja da sam žensko ja bih odmah spavao sa mnom –

Recitovali bi azbuku izmedju dve ture, alfabet izmedju dva cima a kad bi došlo vreme za šmrkanje nisu znali ni kako se zovu. Sve devojke na maskenbalu su se sklanjale u stranu i stajale dok oni ne prodju, kao da su pogrebna povorka.

Ivica je lečio ljude. Lečio ih je od svega, u svojoj kući. Zapravo to je bila kuća koju je iznajmljivao od prijatelja. Na zidu je umesto diplome medicinskog fakulteta stajala tablica sa natpisom

’’Bože blagoslovi onog ko ulazi u ovaj dom…’’

Osim što je gutala njegovu spermu kako bi prehranila svoje maloletno dete, Marica je bila na putu da postane medicinska sestra. Kod nje su stajali i ključevi od apoteke.

Doktor je sam pravio preparate i svi do jednog su pomagali koliko i suze u pogrebnoj povorci.

U komšiluku su bile navučene zavese. Spremala se gozba kakvu svet nije video. Niti će videti, kroz zavese. Otac Paja je završio moranje i zatim otvorio pivo najdužim krakom krsta koji mu je visio oko vrata. Donji kraj relikvije je bio toliko izlizan da biće, svetom ocu, ovo jubilarno desethiljadito pivo koje otvara.

– Živeli mi, domaćine –

doviknuo je dok je nabadao pečenje.

Masni prsti, masne brade, masni noževi i svinjče koje leži na sredini stola, nepomično kao glavni junak u pogrebnoj povorci.

Miki je uhapšen u ponoć. Ljudi koji znaju da sve znaju, priveli su ga u stanicu koja je izgledala kao napušten bunker. Privezali su ga za detektor laži.

– Mi sve znamo pa samo probaj da slažeš! –

rečeno mu je potom.

Ovo definitivno nije TV show, ovi ljudi su ozbiljni, pomislio je. Zato im je iskreno odgovorio na svako pitanje. Nakon dve nedelje banka je njegovoj ženi i deci oduzela stan u kome su živeli, zbog ne pojavljivanja ugovorača na zakazanom ročištu. Žena je tiho zajecala, da je deca ne čuju, u pogrebnoj povorci.

Sedim na Pristaništu.

’’Cvet Dunava’’ otplovljava na sever. Na bilbordu piše ’’ODABERI STRANU’’.

Dva čoveka se prepiru na mostu. Devojka na rolerima odjurila je put Ade.

Pecaroši dele vinjak sa liftadžijom, on sme i da pije i da vozi.

Sećam se jedne pogrebne povorke u kojoj sam bio ispred svih.

Ustvari ne baš ispred svih. Bio je tu i omaleni grobar koji je trčkarao ispred mene i pokazivao mi gde da skrećem.

Na Novom i Topčiderskom, Zemunskom i Banjičkom, Novom i Starom Bežanijskom, na Orlovači, Lešću i Zbegu, kao i na Centralnom groblju u tom trenutku hodale su  pogrebne povorke.

14. maj 2011 0:45:48 | (9) komentara

Prvo, posle ovoga vise ne zelim u Diznilend.
Drugo, mislim da bi ti bio solidan satiricar, mozda cak i u rangu sa Sviftom .
Weltschmerzgirl, u 14. maj 2011 0:53:42

kakav je ovo mrak ovde?! ima na ovu foru predstava u snp-u “brod za lutke”… poznata je i po tome sto je muziku radio darko rundek, a poenta je da bajke ne moraju imati happy end i poslednja prica je bas sa ivicom i maricom… obavezno je pogledajte!
Tanja Henry, u 14. maj 2011 1:04:07

kao trece, i za groblje i za mrak potrebne su svece…
horhe, u 14. maj 2011 1:13:07

bolje grob nego rob
ljupce (Neregistrovan), u 16. maj 2011 19:00:39

mada ne bash svaki rob (Rob Lou)
horhe, u 18. maj 2011 18:33:12

druzina je stvarno samo za umiranje
dobro si ih pokopao na kraju, o Ahileju!
Miki Manojlovic (Neregistrovan), u 23. maj 2011 9:43:19

ne mogu kad pise o smrti, frustriram se
doktor (Neregistrovan), u 23. maj 2011 14:25:03

Ko je ugasio svetlo ovde?
NandzawaCto ocFetljenjE (Neregistrovan), u 24. maj 2011 12:34:18

‘kada umrem i opustim telo
sashite mi kockacto odelo
za tu priliku ne zovite popa
nek me moja druzina zakopa’
horhe, u 24. maj 2011 19:58:45

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s