DEVET PUTOVANJA

… bez vodiča vodjena delovima neispričanih priča

… bez navigacije navodjena delovima nevidjene akcije

… bez praznih uspomena ispunjena delovima uhvaćenog vremena

Momenta kada sam se prvi put

probudio kraj tebe

poželeo sam da to radim često

zato vodim te na mesto

gde Sunce samo od sebe

izlazi dva puta u dan

koji traje dugo

u ravnicu vrućine u kojoj je jugo

vreo kao tvoje telo

Verovatno ćeš se pitati

gde lete dani ovi

ti pogledaj na zapad rodiće se novi

na mestu gde sve žene provode mladost

do sada svi naši zalasci

bili su na zapadu

a sada na zapad dok gledamo

radja se nada da svaki novi dan

donosi radost

…biće to kraj puta žutozlatnonarandžastog, samo tvog i mog…

Za tebe doneću vodu kao nebo plavu

da umiješ lice

i piješ mi iz ruke

na ovom mestu vode i neba

pod prstima oseti mekanu travu

sa tla iz kog  nastaju sve nove klice

redjaju se raskrsnice muke i nauke

pokušaj skretanja biće zauvek sporan

dok šetamo bosi obalama mora

Mi polećemo opet i slećemo u perihilu

na jugu biće nam leto

prizivamo sećanje  na vodu i nešto sveto

na aktivne vulkane

crvena krv juriće niz telo

i neke odluke donećemo smelo

hrabro grabiti napred

i uz malo strpljenja

sve doćiće na red

Jedna od najvećih

biće odluka da stanemo i ovde

da osetiš

moje verovanje u ljubav

videćeš sebe kako lebdiš

a najkraći dan i najsvetlija zora

koju ćeš pamtiti celoga života

kao da je samo tvoja

svanuće u hiljadu boja

…biće to kraj crvenoljubičastoplavog putovanja

bez novog stajanja…

Samo bez spuštanja

dok smo još u letu

doneću ti na ruku

jedini prsten na svetu

sa trideset i jednim kamenom

i još po kojom stenom

moćićeš da osvetliš sve dobre ljude

a sa nama uvek

da bude kako želimo da bude

Uskoro zatim plavoazurnozelena

naša  sledeća stanica

lagana kao pena

na neobičnim putovanjima

dani su dugi

noći takodje

gledamo da vreme uspešno prodje

da ostavimo nešto iza sebe

zamisli samo kad dodje

Na našem narednom putu

nećemo menjati maršrutu

vetrovi najjači na svetu

možda će da prete

ali mi ćemo znati

da stanemo sa strane

gledajući u sve protekle dane

i iskoristimo zelenožutoprovidnu nijansu vetra

koja nam se dopadne

Pre nego li krenemo

u hladan mir

i tišinu jedine misterije

koja još otkrivena nije

da i nju rešimo

poslednji put zaplešimo

polagano u crnomračni suton

držeći se kao Haron i Pluton

3. april 2011 21:01:30 | (7) komentara

Mislim da joj je lipo dok pleše s tobom.
Leta, u 3. april 2011 21:29:54

Ponekad covek zaluta, skrene iz Suncevog sistema, sklizne niz Mlecni put i sasvim slucajno otkrije potpuno novu galaksiju, ako je dovoljno hrabar i ako ima ko da ga drzi za ruku…
Nebo, na srecu, nije granica.
Weltschmerzgirl, u 4. april 2011 0:32:47

Lepo.
malazvezda (Neregistrovan), u 4. april 2011 1:23:50

A posle devetog ide se opet iz početka.
MoonlightGirl, u 5. april 2011 21:17:51

Devetog cega?
Neba?
Weltschmerzgirl, u 5. april 2011 23:11:26

ples je utopija
kad se utopim u tebe
kad utopish tvoje prste u moje
i nebo bez boje
razlije se u bezbrojne
nijanse
kosmos ceo je mali
da me spase
horhe, u 6. april 2011 23:47:57

vasiono cujes li me?
ljupce (Neregistrovan), u 9. april 2011 21:26:47

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s