NOVOGODIŠNJI SAN

… sa sedam krajeva …

Probudila me je Alisa, sa pesmom zbog koje će članovi benda u paklu prodavati životno osiguranje sa Osvaldom Tomovićem. Pogledao sam na sat i kao Beli Cze upao u speed.

Skočio do kupatila da operem zube kad nema Vadicekum paste.

Ionako kasnim. A kasnije je uvek masnije.

Francuski buldozer od onog reditelja, što sa Dvaganom Bjelimgrlićem materice snima onu seriju ’’Montevideo, moj te video’’, već me je četkao.

Istrčao sam na stepenište a moj komšija, arhitetka, vraćao se iz šetnje sa svojom madjarskom viršlom.

– D si komšo, nešto ne vidjam? K’o da si u Zemun propao? – reče mi u prolazu.

– Stalno neke kombine, moj komšija. Evo i sad žurim. L dolazite na Pesničenje večeras? –

– Ma kada te ja napesničim, mamicu ti blogerašku, šta se dereš? – vikala je komšinica Angelina kroz otvorena vrata svog stana.

Vrata zgrade su se zatvorila a ja sam već otvarao vrata žutog taksija(zar to još postoji?), model Logan, Hulk.

~ Pazi se ~ ponavljam u sebi ~ da nije V. Aralica ~

U kolima je tukla ona pesma od Pet Shop Boys ’It’s a ćerka’.

– Sigde batice? Doklena?

Kad ono Čaša Ilić.

Mislim se novi ZOBS ako nas navatuju ovaj će naduvadi 0.9, ma šta 0.9 nula deset.

– Na Neičmar. I polako, ’leba ti. Pazi i na ove iza bela!

– Ide slon iza slona miš, gde ide miš? – prosuo je Čaša.

– Sve je pod kontrolom kad se vozim trolom – odgovorio sam k’o iz laufera.

– Nego pusti sada mantre – prenuo sam se u sekundi – zar ti nisi sa Patlidžanom na pripremama u Babu Nabiju?

– Nisam, imam dva žuta –

Okrenuo se a dva žuta sablasna staklena oka me pogledaše djavolski.

Zakucali smo se u trolu

i sa naduvanim erbegovima,

sličili smo karfiolu

pa sam ’kao pravi bačije

izaš’o iz Dačije’

a ’sa druge strane ulice

gde stanuju devojčice’

iz radnje Ženski Sekret samo u belom vešu izašla je aktivistkinja ’Žena u crnom’

– Fujčina – glasno sam promrmljao.

Konačno sam se domogao Gileta i niz ulicu Pere Kočića otišli smo u rkpa.

Dole u parku deca iz osnovne škole, Sotir Milivojević Djubre, su se okupala oko nekih ljudi na uglu ka ulici Ognjene Pice.

Bili su to Brushalter Vilis i njegova holimudska drugarka Piša Kurton i onaj iz onog filma ’Radijator’, kako se vabi, ah da, Rasel Vrana.

Delili su deci anagrame, kao na primer Axl Rose, a naši još neodliveni mozgovi su to rešavali brže nego Milka Canić.

~~~ Dobro veče ~~~

– ’Ajde deco idite slažite učiteljicu ili Leglo kocke sa Brankom da se o5 ne navuče na pdo, pod stare dane, imam nešto da preslišam ovu kliku – rekoh u dahu a deca ispariše u treptaju s oka.

– A vi? Šta ste se sad ukipili, ko će da čita pesmu večeras na Pesničenju?

Ja ne znam da čitam, znam samo da pišam, mada i tu grešim! –

Odigrali su kamen – papir – makaze i cura je izgubila ili dobila, kako se uzme, mada tog meseca je dobila još jednom a sledećeg i nominaciju za Os kara.

– Evo ti tekst, obradio sam Glu Paka, neće ti biti teško da to odrepuješ to na srpskom! –

– A gde ti je to? – pipala je na finom srbskom, glasom Farta Pejdera.

– Kulturni centar Seks, Jevrejska sekstnaest. – odgovorih joj.

– Well Yippie-Ki-Yay MotherFucker! – rekao je Brus.

– Lepo se povredi, draga – doviknuo je Vrana.

I ona se pozdravila sa svoja dva drugara, a poznato je da ’’Najbolja je kara od drugara’’

Mahali smo joj i pevali u bananu tako zvanu vežbanku

a ona je nestajala kao Godzile u švargli.

Pomislio sam kako matriks melje, sad si ovde sad si tamo, kao Moćni Rendžer, okrenuo se mojim glumcima a pored mene su bili Shawn ’Matrix’ Marion & Marco ’Matrix’ Materazzi, obojca u uniformi teksaškog rendžera.

Izgledali su ljutito i besno, kao da su već znali da bicikl vozim bez svetloodbojnog prslučeta, da ne pokupim iza psa uvek zvezdu madridskog Reala i da često močam slobodno na otvorenom što za sobom povlači naviku da ne spuštam Dansku i ne perem ruke.

I ja sam znao da oni znaju.

I oni su znali da ja znam da oni znaju…

I Guillermo je znao da oni znaju (za ono njegovo sranje) i prvi je počeo da beži. Odmah sam krenuo za njim((i sad znate kada vas u snu juri pas i taman kada treba da vas ščepa vi se kao trgnete iz sna, e pa ovde je sve bilo potpuno naopačke-naglavačke)).

Na glavu mi je pukao Himen(kako anatomsko ime za lutku super-heroja, i posle ’da li dečaci treba da se igraju sa lutkama?’) i to me je probudilo. Sa zida mi se smejao Marko u dresu šIntera i Šon u dresu gOvna iz Dalasa a iznad njih uramljen u fluorescentnom ramu, pogadjate, ne nije Jesus Fuckin’ Christ, nego njegov polubrat, Norris Chuck, u uniformi teksaškog rendžera.

– STANI!!! Pa moja soba ne izgleda ovako!!!

2. januar 2011 23:50:27 | (21) komentara

prvi kraj
Iz stana kroz otvorena vrata čuo se glas komšinice Angeline.
– Sise naspavao? Bio ti je mali?
Valjda nije mislila na krevet? Valjda je mislila na krevet?
– Sad će omletić – čulo se iz kuhinje
– Gospodjo, nismo valjda mi noćas? – vikao sam dok sam kupio stvari i otvarao prozor.
– Tri puta – čulo se preko stana.
horhe, u 2. januar 2011 23:51:00

drugi kraj
Skočio sam kao oparen iz dečijeg kreveta, ne želeći da znam kako sam dospeo tu otvorio prozor i video reku koja protiče ulicom. To mi treba, slobodan pad i davljenje u vodi to će me trgnuti iz svakog košmara.
horhe, u 2. januar 2011 23:51:17

treći kraj
Prozor je već bio otvoren i bez razmišljanja sam poleteo sa Himenom u ruci. Dočekao sam se na noge iako je sprat bio dvocifren. I kunem se da sam video Mileta Tunića kako iz kante pokušava da izvadi svoj patent sa kojim su ga sahranili.
horhe, u 2. januar 2011 23:51:35

četvrti kraj
To sigurno znači da još spavam. Samo sam se okrenuo na drugu stranu.
horhe, u 2. januar 2011 23:51:51

peti kraj
Ipak na drugoj strani sobe bio je jedan trenažni bicikl kakav sam oduvek želeo da imam.
Kako bi i zimi mogao da vozim i tako sperman dočekam sezonu.
horhe, u 2. januar 2011 23:52:11

šesti kraj
Iz ove sobe se video Avalski toranj. Mogao bih danas da odem bajsom gore.
Protegao sam se i otvorio prozor.
horhe, u 2. januar 2011 23:52:27

sedmi i poslednji kraj
KRAJ.
horhe, u 2. januar 2011 23:52:41

Ukapirala delimicno posle ne tako studioznog citanja.
A kraj cu da izaberem kad procitam jos koji put…
Weltschmerzgirl, u 3. januar 2011 0:10:52

zabravno. skoro k’o da sam se balavila rubrikovom kokicom…
alan_a , u 3. januar 2011 0:19:59

Možda bi ti Toma Kukuruz rekao da te to šiba k’o ludo.
Lanna, u 3. januar 2011 7:45:51

Dobro jutro !
perla, u 3. januar 2011 8:28:54

Volin alisu. Ili jesan. Nekada. Davno.
Sretna ti ova neka Nova.
Leta, u 3. januar 2011 11:46:40

Sve te divne stvari što dolaze u san…
Kako izgleda noćna mora?
Ulica_brestova, u 3. januar 2011 15:26:13

Da se razumemo, ništa te ne razumem. Kraj.
anne, u 3. januar 2011 15:31:18

ako je tebi zabavno i meni je
ljupce (Neregistrovan), u 3. januar 2011 18:01:22

ako je ovo sedam loših krajeva snova sad će i sedam dobrih, da ne kažem debelih…
MoonlightGirl, u 3. januar 2011 21:39:50

sve je to zbog previse masti u mozgu
i zato zapevajmo veliki hit
grupe Cvaravi Sokak

holesterol, holesterol
smeje mi se pretop
moja mala pecenjara
nije mi daleko

holesterol, holesterol
nece nikad pasti
sve je to zbog
sve je to zbog
pre-te-ra-ne masti

hvala za masne, masnice
i svima zelim da vam
mozak bude sto vise
u masti
horhe, u 4. januar 2011 0:35:09

sjajno, ahahahaha
konfuzno i lepljivo igranje recima…

tri puta, reva as te prohganja!
bongala, u 4. januar 2011 20:08:54

p.s. nek’ ti je bericetna 2011.
bongala, u 4. januar 2011 20:10:05

Ko prepisaTo od BelOgA Czea upaloG u speed…
NanDzaRasTi CzE (Neregistrovan), u 5. januar 2011 19:38:29

Ko prepisaTo od BelOgA Czea upaloG u speed…
(zapamtitju se, samo treba vremena)
NanDzaRasTi CzE, u 5. januar 2011 19:39:45

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s