FAVORITI IZ SENKE

… nešto kao Oklahoma City Thunder …

U pitanju su moji omiljeni albumi iz senke prethodne decenije
sa namerom da svaka godina dobije po jedan
sagledani kroz profile igrača
NBA favorita iz senke
sledeće decenije…

(2001) ORIGIN OF SYMETRY
… drugi studijski album britanskog sastava Muse
objavljen 17. jula 2001. kada je Russell Westbrook imao nepunih trinaest godina.
Zajedničko za Russella i ORIGIN su prodornost, svemirski odraz/odjek na koji su naišli kod publike i beskompromisnost u načinu izvođenja. Ko je imao tu sreću da ih sluša/gleda u/na Areni zna o čemu govorim.

(2002) SOME BOOTS
… je po meni najbolji album bostonskog sastava Karate koji mogu opisati sa tri reči
veliki, (od)skok i dosledan… Iste epitete možete uočiti i kod Serge Ibake, košarkaša iz Konga koji je bio nepoznanica u svetu NBA (recimo da je igrao a jedva da je znao engleski) isto koliko i bend Karate za mene (recimo da do pre neku godinu nisam znao ni da postoje) dok nisu pokazali šta sve mogu.

(2003) ELEPHANT
Složićete se White Stripes nisu u senci, kao ni Kevin Durant ali pre 7 godina malo ko je znao za njih. Naravno ako bih od ovih deset albuma trebao izabrati jedan, to bi bio ELEPHANT a Durant se sam izabrao za lidera tima svojom prefinjenom egzekucijom, (gitare Jack White-a sve sa epskim početkom Seven Nation Army), jednostavnošću u igri – ovde bi bolje išlo play jer se odnosi i na igru i na sviranje ali avaj –
(bubnjevi Meg White) i smirenom silinom koja ostavlja bez daha (Ball and Biscuit, npr.).
Ako sam prethodni album opisao kao veliki ovaj je slonovski.

(2004) START SOMETHING
Zajedničko za Nick Collisona i album britanskog benda Lostprophets je pozicija, power forward, kao i potcenjenost kod kritike. Međutim za tim Oklahome bitan je skoro svaki igrač/detalj a za skoro svaku subjektivnu listu potrebno je biti subjektivan. Ništa komplikovanije. Dinamičnost i agresivnost nekarakteristična za belog igrača podudara se sa tim da momci iz Velsa sviraju muziku L.A.-a kao momci iz L.A.,((ne)karakteristično) iako se mnogi neće složiti sa mnom. Ni po pitanju Nick-a ni po pitanju START-a.

(2005) WOLFMOTHER
… je po meni epski debi istoimenog australijskog benda, koji u imenu jedne pesme, Collosal, sadrži veličinu kojom bi opisao svoje oduševljenje. Sličnosti sa našim Nenadom Krstićem i njegovom igrom ogledaju se u predodređenom geografskom poreklu, nesebičnom davanju koji ovi momci imaju tokom svojih nastupa kao i u stalnom osećaju poverenja koje gledalac/slušalac ima tokom istih.
Takođe imaju neke zajedničke probleme sa izborom frizura.

(2006) WHATEVER PEOPLE SAY I AM, THAT’S WHAT I’M NOT
James Harden je najmlađi u ekipi (1989) prosek godina u bendu Arctic Monkeys je oko 25 što ih čini najmlađim na listi. Harden kao SG (shooting guard) svakako skreće pažnju na sebe svojim učinkom koliko i muzika sa debija šefildskih klinaca koja vas upucava posle prvog slušanja. Napucani samopouzdanjem i iznenađujuće predvidivi, u pozitivnom smislu, u svojim pojavljivanjima ne dozvoljavaju ništa manje od očekivanog.
Deset je minimum, poena/ocena.

(2007) NEON BIBLE
… je drugi, studijski album montrealskog indie benda Arcade Fire, za koji verujem niko nije našao ništa slično sa Thabo Sefolosha – om, švajcarskim košarkašem koji nastupa za Oklahomu. Album ili ugasite posle tri pesme ili pojačavate do kraja, potpuno mu se poveravate i očekujete nemoguće. Takva je i uloga mladića iz zemlje sira i tačnog vremena, uvek čuva najbolje protivnike, Scott Brooks mu potpuno veruje (zato je starter) i očekuje nemoguće od njega. Muzika na NEON BIBLE je stidljiva sa velikom namerom da se uz vas prilepi kao flaster ili kao Thabo za najboljeg protivnika.
I ko bi rekao da Kanađani umeju da prave muziku ili bilo šta a da Švajcarci umeju da igraju košarku ili bilo šta.

(2008) DIG OUT YOUR SOUL
Na staru slavu priznajem, ali ovo je moja lista, ne moram nikome da se pravdam.
Veliki igrači nekada ulaze i na mala vrata, dok im se sva vrata ne zatvore. Isti je slučaj sa mančesterskim bendom Oasis i Morris Peterson – om (na staru slavu). Ovde je iskustvo presudna zajednička osobina, ispostaviće se uskoro labudova pesma (Swamp Song – Oasis, orkestracija za raspamećivanje). Poentiranje/iznošenje poente na iskustvo, sezone u rukama/nogama, uzor za mlađe su samo neke od zajedničkih crtica u CV – ju  Mo Pet – a i sada je jasno poslednjeg albuma benda na ko me sam odrastao, uz koji sam savladao engleski i zavoleo Mančester scenu i pre i posle njih.

(2009) WEST RYDER PAUPER LUNATIC ASYLUM
Kada sam na prokletom koncertu RHCP u Ind(j)iji slušao Kassabian mislio sam da su najgori bend na svetu, ili je to bilo zbog sveopšteg sranja koje se nabilo u taj jedan dan.
Jeff Green je te odvratne 2007 dobio nagradu Most Outstanding Player of the Year.
Izvanredan je reč kojom se može opisati WEST RYDER a sa tim se slaže i Guy Ritchie koji je rezervisao Kassabian, ne najgori bend na svetu, za sledeći film. Jeff doprinosi i više nego što se od njega očekuje, WEST RYDER još više.
Eclectic, two, for go.

(2010) OMNI
…je najnoviji album indie/rock benda iz Sijetla, Minus the Bear. Nešto što tek otkrivam. Alternativa. Isto kao Eric Maynor, odmor kada su veliki igrači na odmoru. OMNI je smirujući, kao i igra Maynor – a, sa konstantnom mogućnošću pozitivnog iznenađivanja, kako u odbrani/lyrics tako i u napadu/music. Originalan i dopadljiv stil je on što vas od prvog kontakta sa njima stavlja na stranu potpune podrške.

… naravno u rosteru Oklahoma City Thunder – a postoji još košarkaša, kao što postoji još manje/više poznatih albuma/bendova koji su me ostavili bez daha prethodne decenije ali hteo sam da imam neki okvir kako se ne bih rasplinuo  (ovo su igrači koje Scott Brooks, HC OCT, najviše koristi).
Nisam navodio L.A.Lakers ili Boston Celtics albume i bendove jer to bi bilo isuviše lako i minimalno proročanstveno. Ovako je bio veći izazov a izazovi su ono što uzbuđuje.
I potajno navijam za svakog od njih i za sve njih zajedno.
Potajno, onako iz senke…

 

20. decembar 2010 0:13:11 | (9) komentara

ma ti si moj favorit! iz senke naravno…
Tanja Henry, u 20. decembar 2010 1:21:37

merci, Henry…
horhe, u 20. decembar 2010 1:57:08

žao mi što premalo znam o ovoj ligi da bih ozbiljnije prokomentarisala, ali je osećaj koji ostavlja istrčavanje igrača na teren, pošto ih ti predstaviš, brišuće adrenalinski…
… desetka za post.
i, naravno, za AM…
alan_a, u 20. decembar 2010 9:50:25

za AM,
nishta manje od 505…
horhe, u 20. decembar 2010 10:54:05

Poučno i inspirativno.
anne, u 20. decembar 2010 11:28:36

evo ja ću ti verovati na reč…
MoonlightGirl, u 20. decembar 2010 19:53:18

6/2
ljupce (Neregistrovan), u 26. decembar 2010 14:48:43

primetio si da tvoje groupies imaju reci hvale cak i kad pojma nemaju o cemu govoris?
mozda da osnujes kult?
da postanes starokosutnjacki Charlie Manson?
Miki Manojlovic (Neregistrovan), u 27. decembar 2010 2:49:33

Bogami, stvarno je trebalo napraviti izbor …
Ulica_brestova, u 27. decembar 2010 20:12:39

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s