POMRAČENJE

 

… 11 godina ranije …

… u sedmom mesecu godine 1999. sa neba će sići Veliki Kralj Terora. Nostradamus,  X – 72

Bio mi je rođendan.

Osvanulo je pravo u moje oči. Julsko Sunce o kome su svi toliko pričali ovih dana. Energija života ili smrt očinjeg vida. Izvor vitalnosti ili bunar slepih želja. Neki su čak pričali da se sa Sunca sprema apokalipsa.

– Pa šta ako je pomračenje Sunca – govorio je moj otac – nije smak sveta!
Neću da se krijem kao miš, ima da izađem i da gledam na suvo šta znaju ovi sa TV-a, nemaju pojma! – dernjao se stari sa terase kao da naše komšije baš briga šta on misli. Komšije čija su mi deca još juče pokazala kako su na sveću nagaravila parčiće stakla da ne bi gledali na suvo. Imao sam i ja svoje staklence, zbog majke koja je brinula, ali uz očev stav bio sam spreman da ga zaboravim u sobi kada se približi trenutak. Znao sam da ću tako jedini imati drugačiju priču kada se sutra sretnemo na fudbalu.

Ali sutra se nikad nije desilo.

Bez nagaravljenog stakla gledao sam kako Mesec zaklanja Sunčev oreol, milimetar po milimetar. Ubrzo, dan se pretvorio u zoru bez noći koja ih je tako dugo razdvajala. Zatim je u trenutku maksimalne eklipse počeo najdivniji i najveličanstveniji vatromet koji sam ikad video.

Velike rakete raznih boja padale su na Mesečevu površinu odvajajući komade koji su vučeni gravitacijom Zemlje sagorevali u njenoj atmosferi u hiljadama nijansi. Postojala je teorija da pomračenje Sunca donosi smak sveta i jedini način da se život ljudske vrste produži bio je da se pomračenje spreči.
Kako? Tako što neće biti šta da ga pomrači. Sam čin sprečavanja, iako potanko isplaniran, izgledao je fantastičnije nego spontano delo Prirode. Planirano ili ne ipak su neke od raketa sa nuklearnim glavama završile i na Zemlji, na nekim neprijateljskim vojnim objektima, postrojenjima, tajnim lokacijama…
           

Neprijatelji su znali da vrate i do sto puta više projektila i pritom zakače i neke koji su se držali po strani. Tako su mnogi mimo volje uključeni u dobacivanje nuklearnim  glavama.
Bombardovanje Meseca je zapostavljeno, iako potanko isplanirano.

Tada sam osetio toplinu. I to je poslednje što sam osetio. Sve ostalo je memorija.
I ovaj post, i ovaj blog i ovaj sto za kojim sedim… Sve oko mene i oko vas, svi ljudi i sve što im je u službi, ceo realni svet koji je po peti put kompletno uništen pre jedanaest godina,  kao i ceo simulirani svet koji je nasledio pomračenje, kreiran je u memoriji Velikog Kompjutera milionima godina unazad.
Samo sa jednim ciljem.
Kako bi savršene besmrtne mašine pronašle pogodan oblik koji će im dati odgovor na smisao njihovog postojanja.

 

 

7. jul 2010 19:07:19 | (0) komentara

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s