ŠINA

… na mestu voljno …

Pruge su nestale
od Sibirskog tigra
ostao je samo Rodezijski ridžbek i još hoće da se mazi

Opet sam pao daleko
u pesak rupe bez dna
sa pištoljem u ruci
za koji sam namerno poneo prevelike metke

Ne osećam noge
toliko sam bežao i skrivao se
ne sećam se više kako se gazi

Ostavio sam sve pod koncem
i nestao kroz ušice igle, kroz seno i kroz imetke

Rado bih pomazio vašeg ljubimca
ali plašim se krvi
i hlađenja rane
sa šinom u nozi preguravam dane

Ne ujedam prvi
ali brzo vraćam preko svake mere
ni reka ponornica ne može da me opere

Istok je daleko kada je najteže
prelistavam opalo lišće
a muva mesa ranu mi bišće

Crkotina smrdi, teško grlo steže
šina počinje da boli
i koliko sada tek treba da se molim

Aleluja se čuje na drugom kraju šine
ko će cveće da mi otkine?

 

16. maj 2010 20:22:38 | (1) komentar

ni ja ne znam za savest preko mere
Denni (Neregistrovan), u 24. maj 2010 11:29:31

Advertisements

One comment

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s