KRADLJIVCI MAŠTE

… rewind / erase …

Ulaziš u sobu sa fasciklom u ruci.

Vidiš golog čoveka kako stoji na sred sobe.

I pitaš: Ko si ti?

Pitaš: Zašto si go?

On se okreće i kaže: Svi u životu nekada moraju da stoje goli.

Tako i predsednik vlade mora nekada da stoji go!

Trudiš se da razumeš kako ali jasno ti je samo da si to ti, kada ostariš.

Nešto ti se dešava ali ti ne znaš šta je to?

Viriš kroz prozor sa terase.

I vidiš sebe kako gledaš golog muškarca.

I pitaš se da li je sa tobom sve u redu?

A onaj obučeni kaže: U redu je.

A onaj bez odeće kaže: Šta je u redu?

I ti pomisliš da su te možda provalili.

Buka koja se čuje na terasi dopire sa ulice.

Pao si sa tricikla i nema nikoga da ti pomogne.

Mladić sa terase povlači se ka ulici, ugleda te i odluči da ti pomogne.

Pitaš ga: Što viriš u tuđi stan?

On kaže: To je moj stan!

Ti kažeš: Nije još!

On kaže: Kako znaš?

Ti kažeš: Znam.

On kaže: Pa to je nemoguće.

Mali dečaci ne pričaju tako!

Nije sve ispalo kako si zamišljao.

Nešto ti se dešava ali ti ne znaš šta je to?

Neko ili nešto se igra sa tvojom maštom.

Neka organizacija se trudi da te pridobije, da ti se uvuče pod kožu.

Ma koliko ti kmečao kao beba, stranac u haljini ti prilazi i nosi lavor.

Niko osim tebe ne zna da pored haljine nekada nosi i štikle.

Nešto se dešava ali niko ne zna šta je to?

Ipak život ne ispadne uvek onakav kakvim ga izmaštamo.

 

4. maj 2010 1:39:04 | (1) komentar

nista ne povezah osim mozda ono za haljinu i stikle…
i virenje u tuđ stan…
ljupce (Neregistrovan), u 4. maj 2010 14:08:30

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s