OGOLJEN

… do kostiju …

Tvoje kao kap godine i to što u kapi utopiš bes
i to što si me pogledala kao da kažeš vodi me
morale su da me pogode
večeras su mnoge stvari mogle da se dogode

Prošli stihovi kao i leto
nosili su me,
imam krilate konje koji mogu da lete do jutra
da li bi jahala sa mnom u doline potonje
da li bi sa mnom namamila sutra

Ne, ni za svu ljubav ovoga sveta
govorila je polako
ali nije shvatila da to je puno ljubavi
da toliko ljubavi ne može da smeta

Snovi blede
mnogi drugi su se okoristili
prsti mi se lede, nestaju zvezde
nebo se gasi, nedostaje sledeća scena
ona što je slede
slagalica što treba da se protumači
ali nestali su svi tumači
nestali su i najjači
i od njih jači
u želji da budem konačno voljen
ostao sam nigde, ostao sam ogoljen

Ne, ni za svu ljubav ovog sveta
čekala je to da kaže i da procveta
ali nije shvatila da to je puno ljubavi
da toliko ljubavi ne može da smeta

 

21. april 2010 16:28:35 | (5) komentara

Ne shvati se ništa na vrime.
Nekako me ovo sve dotaklo.
athena, u 21. april 2010 16:49:23

Liči mi , za prepisku na poslednju stranu skolske sveske, za čuvanje u kutku, za posebno raspoloženje uz vino, za
sve Onjegine ovoga sveta!
Denni (Neregistrovan), u 24. maj 2010 11:46:12

mislim da mi je ovo omiljen. ali nisam sigurna. mislim.
ZelenaSuncica, u 12. novembar 2010 18:30:21

Da,definitivno.
i opet sam slucajno otvorila opet ovaj post…hm, hm…
ZelenaSuncica, u 20. april 2011 20:41:47

ochekujem te i sledece godine
negde u ovo vreme
horhe, u 21. april 2011 11:23:16

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s