GLAD

… ispod ranjenog trupa Velikog Princa …

Veliki Princ je pao u šumu, hiljadama kilometara daleko od piste. Nije se zapalio, nije eksplodirao, samo se srušio. Srušio je i par stabala, uništio par gnezda; neke ptice neće nikad poleteti, ali neće ni Veliki Princ. Njegov pilot je uspeo da preživi ali je ostao priklješten u zgužvanom kokpitu. Licem skoro na zemlji, bez osećaja u donjim ekstremitetima pilot nije ni ležao ni visio. Veliki Princ nalik svome vozaču bio je nosem zaboden tik uz skrckano telo pilota.

Pilot je već danima bio na ivici svesti i da kiša nije padala čitavu jednu noć sigurno bi umro od žedji. Iako na ivici smrti ukus bljutave kišnice samo je povećavao apetit stradalnika. Jedini bol koji je osećao bio je oštar bol od gladi.

Šesti dan od pada dok je pilot bio na ivici sna životinja je prišla do njega tako da je mogao da je namiriše. Nečujno se približila čoveku ali je dodirnuvši Velikog Princa proizvela zvonki ton šupljeg metala kojim se sama uplašila. Pilot je već bio budan.

~ Živo ~ promrmljao je pilot, sav ozaren što posle toliko vremena vidi drugo biće.

Kiselina u želucu uveliko se stvarala a pilot je gutao obilne obroke sopstvene slatke pljuvačke.

Posle izgovorene reči životinja je uzmakla korak, a kako je čovek pomerio desnu ruku pobegla je iza drveta. Nakon što se čovek smirio životinja je ponovo provirila. Čovek je izgledao ukočeno. Sledeća dva koraka smanjili su razdaljinu izmedju njih na dohvat ruke. Pilot je čekao da pridje za još samo jedan korak kako bi je sigurno ščepao. Već je u glavi zamišljao kako životinju steže za vrat, kako se njena topla krv sliva niz njegovu bradu, kako krcka njene grkljanske hrskavice…

Zamahnuo je desnom rukom prema životinji ali se ona u jednom skoku ponovo našla na bezbednoj udaljenosti.

Pilot se ponovo smirio.

Životinja je ponovo prišla. Trebalo joj je više vremena nego ranije ali je ovaj put prišla sasvim blizu. Pilot je mogao da oseti njenu vlažnu njuškicu na svojoj kosi.

U sledećem trenutku probao je da skoči na životinju iako je bio zaglavljen u rascvetanom metalu. Životinja je opet pobegla. Sledeći put kad je video da se približava nije mogao da čeka i prerano je pokušao da je uhvati. Tada je uspeo nekako da oslobodi i levu ruku ispod ranjenog trupa Velikog Princa. Glad ga je naterala da ponovi istu grešku i pre vremena podigne ruke ka svom plenu, dok je bio van njegovog domašaja.

Životinja je ustuknula korak.

Gledala je kako čovek besni, vrišti, urla i skiči, hvata se sad obema rukama snažno za meku stelju i pokučava da se izvuče iz kabine.

Čovek se još jednom smirio. Ovaj put to nije bio deo taktike za hvatanje plena nego iscrpljenost. Kiselina ga je razdirala. Pretilo mu je samosvarivanje. Kiša nije padala danima. Životinja je ležala pored Velikog Princa.

Kada se čovek potpuno primirio, kada više nije davao znake života životinja mu je sasvim prišla.

Prva kap krvi na mestu udesa Velikog  Princa pala je na zemlju kada je životinja otkinula prvi komad tkiva sa lica pilota.

7. januar 2009 0:54:35 | (1) komentar

Pravo osveženje. Skoro nisam pročitala nešto ovako uzbudljivo!
Nataša Miladinović (Neregistrovan), u 11. januar 2009 10:09:33

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s