END OF THE TRACK

… I’m one man wrecking machine…

Na mestu gde se završavaju vozne šine nalazio se branik. Visok ne više od mog srca stajao je učvršćen za same metalne ruke. Dva toka grubo isečena industrijskom brusilicom jer je odredjeno da se završe.
Volim da dolazim na kraj pruge, da budem sam.
Debeli šrafovi sa osmougaonim glavama na četiri mesta u oba sveta zabadaju svoja rdjava tela. Matice se urezuju u rane. Pričvršćuju noge odbojnika koji ima crno ~ belo lice, drveno.
Obično dolazim kad osetim jak kratkotrajan bol u grudnom košu više puta u toku dana.
Sedim na vrhu sigurnog kraja klatim noge i brojim udisaje i izdisaje. Nekada sam okrenut prema zalasku Sunca, nekada prema pravcu prostiranja sjajnih paralela. Kako god da se namestim ne vidim kraj, ni zalaska, ni pruge.
Jedini siguran kraj sam već osvojio.

25. oktobar 2008 22:48:02 | (5) komentara

Interesantno i simpatično za čitanje, ne samo ovaj post, sveukupno.
Morticia, u 26. oktobar 2008 15:01:32

Super je…
Samo napred!
Jasmina, u 27. oktobar 2008 0:14:58

i ja imam sličnih zdravstvenih problema, nietzsche je jedva hodao od bolova. ej, u bolesnom tijelu zdrav duh!! pozdrav iz splita
pitekantrop (Neregistrovan), u 27. oktobar 2008 14:56:16

pozdrav…kad sam jako zaljubljena onda osjetim takvu bol.
on.off.lutkica (Neregistrovan), u 27. oktobar 2008 15:46:43

ovde bi dobro išla ova muzika: Guster ~ One man wrecking machine ~
horhe, u 29. decembar 2012 1:40:15

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s