SVE JE MANJE DOBRIH VILA

… o dobrim vilama …

Mihailo je izašao samo na kratko. Ostavio je telefon. Zasvetleo je na sekund. Pisalo je DELIVERED TO DOBRILA.
Kad sam stigao kući Ivanica je bila na skajpu, pričala je sa Dobrilom.
Kasnije te noći kad sam se izašao da šetam Vudija na uglu ulice u kojoj živim i jedine sa kojom ista pravi ćošak, na betonskoj banderi video sam da je Dobrila umrla.

Jedna vila je poznata po tome što je na svet donosi nova mala bića. Udiše u njih prvi inspirijum. Pazi na njihovo zdravlje. Pronalazi im hranitelje. Dom. Uvodi ih u život.
Čini se samo da je njen život nestao u posvećenosti poslu. U nekom drugom svetu.

Jedna druga vila je poznata po svojoj naivnoj dobroti. Srećna jedna vila, toliko dobrote isijavalo je iz nje da sam se u njenom prisustvu uvek osećao dobro. Spomenuo bih i spokojno. Jedino što je otišla u drugi svet. Svet koji je daleko i ne treba dobre vile.

Jedna treća vila živela je u svetu u kome nije bilo svetla za nekog njoj mnogo dragog. Za njenu vilinsku ljubav. Ceo svoj život posvetila je hodanju ruku pod ruku kroz tunele bez Sunca, bez svetla na kraju. Jedini put kad se otvorio, otvorio se tunel njene aorte.

Jedna dobra vila nestaje, druga je nestala a treća se nikad neće vratiti.

9. septembar 2008 20:35:53 | (1) komentar

Ovde Dobrila. Osecam se odlicno, redovno citam tvoj blog i vracam se za tri godine. cmok!
Dobrila (Neregistrovan), u 13. oktobar 2008 22:45:25

Advertisements

One comment

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s