SVET SLEPIH

…direktno sa slepe ulice…

Jedan čovek je živeo u kući na vrhu brda.

Iznad ostalih.

Sve ih je držao u šaci.

Jedino što je ikad želeo je da zaustavi vreme.

Slomio je sat ali je pesak nastavio da curi iz šake.

Nastavilo se kapanje…krvi.

Niko mu nikad nije dolazio.

Jedan čovek je živeo u kući na uglu.

Imao je dva izlaza, dva pogleda i dva vidika.

Jedino što mu je uspevalo je da zaradi novac.

Nije odlazio daleko od kuće.

Svi su kod njega stalno dolazili.

Nikad nikog nije upoznao.

I danas je podeljen na dvoje.

Jedan čovek je živeo sam.

Išao je putem kojim se redje ide.

On je tim putem išao često, skoro svaki dan.

Odlazio je da bi pisao i dolazio je da bi pisao.

Niko mu nikad nije dolazio.

Živeo je na kraju slepe ulice.

Gledao je kroz prozor svet slepih.

5. avgust 2008 20:07:25 | (1) komentar

odlichna pesma… pre koju godinu sam napisao neshto slichno ali kao prichu i u njoj sam kao simbol koristio ljude staklenih ochiju… tvoj simbol mi se vishe dopada…
trej, u 6. avgust 2008 14:36:04

One comment

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s